Комеморацијом у Спомен комплексу “4. децембар” у Пријепољу, обележена je 79. годишњица једне од најтрагичнијих битака у Другом светском рату на тлу Југославије, у којој је погинуло 500 партизана.
Комеморацији су присуствовале делегације: Општине Пријепоље, СУБНОР-а Србије, Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР 1941-1945. године Пријепоље, делегација Секције Друге пролетерске бригаде, Прве шумадијске бригаде и Треће пролетерске НОУ бригаде, представници СУБНОР-а из Ужица, Аранђеловца, Пожеге, Бајине Баште, Нове Вароши, Прибоја, Чајетине и Севојно, делегације ОБНОР-а из више општина и градова из Црне Горе, Удружења РВИ Пријепоље, Социјалистичке партије Србије-Пријепоље, грађани Пријепоља и други.
Члан Извршног одбора СУБНОР-а Србије Милан Лучић изразио је захвалност делегацијама које су дошле да се поклоне палим жртвама и између осталог, говорећи о Пријепољској битци нагласио да је само у једном дану, 4. децембра 1943. године, Друга пролетерска дивизија имала 395 погинулих и 13 заробљених бораца.
Лучић је апеловао на надлежне да на Спомен комплекс “4. децембар” бронзаним плочама са именима палих бораца, замене мермерне полоче које су постављене пре девет година на којима нема великог броја имена погинулих учесника битке.
Председник Општине Пријепоље Владимир Бабић је, у обраћању рекао да „Најмање што можемо јесте да дамо све од себе, и тежимо да наше окружење у све три новонастале државе учинимо бољим за живот. Да поштујемо једни друге, заједнички градимо добре односе и идемо ка бољој будућности“.
Државни секретар у Министарству за рад, борачка и социјална питања Зоран Антић подсетио је да невиђени хероизам партизанских бораца у Пријепољској бици упоређују са Стаљинградском, Церском, Колубарском битком и бојевима вођеним за освајање врхова Калмакчалана 1916. године.
– Србија своју прошлост чува због будућности. Даном обележавања Пријепољске битке, ми симболишемо и борбу за слободу југословенских народа, борбу која по свом карактеру, није била буржоаска борба за интересе владајуће класе и највиших слојева друштва, већ народноослободилачка и антифашистичка борба, за ослобођење земље, свих њених народа, борба за слободу, за коју су дати милиони људских живота. Из прошлости морамо извући поуке, да нам деобе, свађе, самоуништење и саморазарање националног ткива, више никада нису потребни. Морамо да научимо, да се уважавамо, поштујемо, слушамо и толеришемо разлике и другачије ставове међу собом, да штитимо и бранимо једни друге, јер само тако као народ можемо опстати. Србија и Црна Гора извојевале су саме себи слободу и створиле, своје две сопствене независне државе, када то нико од назови цивилизованих народа Европе није веровао. Такву свест о самобитности и самопостојању, ни један други народ, сем нашег нема – истакао је између осталог Антић.
Пријепољска битка отворила је Шесту непријатељску офанзиву, у немачкој историографији названу “Операција Кугелблиц”, која је, по употребљеним снагама, била највећа антипартизанска акција 1943. године.
Операција је трајала од 4. до 16. децембра у Рашкој области и источној Босни. Против 12.000 партизана из Друге пролетерске и Пете крајишке дивизије, било је ангажовано 75.000 Немаца из Вермахта и СС-а, припадника Бугарске војске, четника, а у нападу је учествовала и 369. легионарска дивизија Вермахта коју су попуњавали регрути из Хрватске.
