ОБЕЛЕЖЕНА 83. ГОДИШЊИЦА НАЦИСТИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА НИША

Један од најцрњих дана у новијој историји Ниша, догодио се 8. априла 1941. године, два дана после напада Немачке на Југославију бомбардовањем Београда, када су се на град обрушила 40 немачких авиона „Штуке јункерс уз подршку двадесетак ловачких авиона. Иначе, нацистичком бомбардовању града претходило је обарање једног од три немачка извиђачка авиона типа „Бреге“ противавионском артиљеријом и заробљавањем немачког пилота који се спасио падобраном, истог дана када је нападнут Београд.

Тог дана, 8. априла, пре 83 године, око 05:30 часова, из правца Бугарске немачке ескадриле обрушиле су се на незаштићени Ниш јер је малобројна противавионска одбрана града била преслаба да се супротстави ваздушном нападу.

Највише бомби пало је у Божидарчевој, Таковској, Стојана Протића, Цара Константина, Приморској, Војводе Гојка, Војводе Танкосића, Војводе Степе, Војводе Мишића и друге улице. Зграде су се рушиле затрпавајући народ јер у граду није било никаквих склоништа од ваздушног напада. Онеспособљене су водоводна, електрична, телефонска и канализациона мрежа, а посебно Железничка радионица, највеће привредно предузеће овог дела Србије. У овом бомбардовању страдало је око 400 становника а рањених је било око 500.

Живот је у потпуности паралисан. Мртве није имао ко да сахрани собзиром да је више од половине грађана напустило Ниш. Војни штабови са нашом војском су, такође, у току наредне ноћи напустили град. Сутрадан немачка 11. oклопна дивизија пробила се до Ниша и око 9 часова заузела га наставиши напредовање према Прокупљу, Алексинцу и Београду. Оно што је занимљиво, један војник бивше југословенске војске, скривен у нишкој тврђави, из топа је опалио на немачку колону која је надирала преко гвозденог моста уништивши један њихов тенк, кога су након тога немачки војници жестоком ватреном паљбом убили. Истог дана око 16:00 часова у згради Општине званично је предат Ниш.

Ниш је после 8. априла 1941. године до краја Другог светског рата бомбардован укупно још 45 пута. Десетак пута, док га нису потпуно окупирали и заузели, бомбардовали су га Немци, а после тога Ниш је био под бомбама англо-америчке авијације, која је из ваздуха гађала немачке јединице и команду, при чему је том приликом погинуло 1.800 и рањено 800 грађана, али и у НАТО агесији 1999. године 40 пута, када је погинуло 57 људи (26 цивила, 22 припадника ВЈ и 9 припадника МУПа Србије, око 60 људи теже и преко 200 лакше рањено).

Полагањем цвећа и венаца на Нишком старом гробљу је одржан комеморативни скуп поводом 83. годишњице првог бомбардовања Ниша у Другом светском рату.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски са сарадницима, представници градске општине Палилула, Војске Србије и полиције, великог броја удружења и друштава за неговање слободарских традиција положили су цвеће и венце, а представници Епархије нишке одржали су парастос свим страдалима од априла 1941. до средине октобра 1944. године, када је Ниш ослобођен од окупатора.

У име СУБНОР-а Србије Града Ниша цвеће је положила делегација на челу са председником Градског одбора и чланом председништва СУБНОР-а Србије Анђелком Милићевићем, пуковником у пензији и члановима нишког Градског одбора СУБНОР-а Душаном Петковићем, потпуковником у пензији и др Гораном Милосављевићем, историчарем.

Поводом овог датума изјаву за средства информисање дао је историчар др Горан Милосављевић који је, између осталог рекао: „Ове ненајављене бомбе рано ујутру, док људи спавају, али и док ради трећа смена у Машинској радионици, биле су злочиначки акт освете немачке фашистичке силе према српском народу. Ми смо ту да памтимо, да никад не заборавимо. Можемо да опростимо, али култура сећања мора да остане и да се ти злочини према нашем народу никад не забораве“.

Подсетио је да су се демонстрације и незадовољство због приступања Тројном пакту 27. марта прошириле и на Ниш, након чега је уследио и војни пуч 6. априла. Нишлије нису хтеле у савез са Немцима, а одговор Хитлера на раскидање протокола о приступању је било бомбардовање наше земље и Ниша, већ 8. априла.

Наша историја чува незабележену слободољубиву нит, која прожима српски народ кроз државност српског народа, а и данас је ту да нас подсећа да српски народ 27. марта није могао да прихвати Тројни пакт и потпис, који је кнез Павле ставио на тај документ, колико год то у том тренутку било политички најприхватљивије за народ, да не би страдао“, додао је Милосављевић.

Он је закључио да је најважније да се памти да је српски народ у Другом светском рату био на правој страни историје и да је он био антифашистички, који је са своја два антифашистичка покрета пружао невиђени отпор фашистичким снагама Немачке, Италије и осталих чланица савеза.

8. априла 2024.