Полагањем венаца и одавањем поште погинулима, у касарни Никола Пашић у Зајечару јуче је обележена 79. годишњица формирања 9. српске ударне бригаде.
На спомен бисту народном хероју Василију Ђуровићу Жарком, првом команданту ове бригаде, венце су, између осталих, положили припадници војске, чланови зајечарског СУБНОР-а, представници резервних војних старешина и ратних војних инвалида, чланови удружења војних пензионера и потомака ратника.
О 9. српској ударној бригади, њеном ратном путу и доприносу народноослободилачкој борби говорио је Драгољуб Николић, председник СУБНОР-а Зајечар, који је нагласио да иако су тешка времена морамо да памтимо, сећамо се и враћамо се историји и чувамо традицију.
„11. марта 1944. године у селу Речица на територији општине Бојник, подно Радан планине, формирана је 9. српска ударна бригада, коју је чинило 379 бораца из Тимочке крајине, Сокобање, Сврљига и Ниша. Командат је био Василије Ђуровић Жарки, његов заменик је био Јован Кецман Чеда, а политички комесар Саша Глигоријевић. Војска је била добро наоружана, и марта и априла водила борбе. У тој борби нестао је и погинуо Василије Жарки. За командата је изабран Јован Кецман Чеда који је остао и до краја рата али и после. Током априла и маја бригада је водила тешке борбе у долинама Мораве и главни штаб је као признање донео одлуку да ова бригада има број девет“, казао је Николић.
Николић је подсетио да је бригада имала три народна хероја:
„То су били Василије Ђуровић Жарки, Петроније Јовановић и Бранко Милошевић. 84 борца имала су признање носиоца партизанске споменице, као највеће признање у Другом светском рату“.
Поред учешћа у Другом светском рату 9. српска бригада је учествовала и у окршајима током распада Југославије 1991. и 1992. године и НАТО агресије 1999. године, где је део бригаде дејствовао на Косову и Метохији, а део био у приправности на територији Тимочке крајине.
