Све пред собом носила, снагом силнике ломила, снагом злу пркосила, свуда славу проносила – Трећа пролетерска, понос бригада.

Стихови давно написани поводом једне од годишњица славне Треће пролетерске пригодно су звучали са бине у пријепољском Дому културе, где је обележено 80 година од оснивања партизанске бригаде која је носилац Ордена народног хероја. Трећа пролетерска народноослободилачка ударна бригада НОВЈ основана је на Шћепан Пољу, 5. јуна 1942. године, а Удружење бораца Народноослободилачког рата 1941-1945. из Пријепоља, организовањем свечане академије и концерта партизанских песама, потрудило се да се тај дан не заборави. „Живи тај дан у сећањима њених бораца и њихових потомака, патриота и поштовалаца”, поручио је Милан Лучић, председник овог борачког удружења.

Херој-бригада, чији је први командант био народни херој Владимир Кнежевић Волођа, истакла се у борбама за Ливно, Јајце, Котор Варош, у биткама на Неретви, Сутјесци, Зеленгори, у Сарајевској операцији 1945. У Петој непријатељској офанзиви учествовала је у биткама у региону Санџака против немачких и италијанских трупа. Ослобађала је Пријепоље, Нову Варош, Пљевља, Бијело Поље… Формирана је од 958 припадника Милешевске чете, Златарског батаљона, Пљеваљског и Бјелопољског партизанског одреда, а у њој се касније, казују историјски извори, борило око 10.000 бораца. Око 2.000 њих оставило је животе на ратиштима Србије, Црне Горе, Босанске Крајине, Далмације, централне Босне, Херцеговине, борбеном путу дугачком 20.000 километара, а 26 бораца из ове бригаде проглашено је народним херојима Југославије, између осталих Рифат Бурџовић Тршо, Жарко Видовић, Драгослав Ђорђевић Гоша, Момчило Мома Станојловић. Ратна хроника ове бригаде, наводи Милан Лучић, има пет томова.

У чувеној „бици за рањенике”, на Неретви, 1943. године Трећој пролетерској припала је улога заштитнице.

Главне оперативне групе и Централне болнице Врховног штаба НОВЈ. „Последња оперативна јединица која је 14/15. марта прешла Неретву била је Трећа пролетерска”, подсетио је јуче Лучић у говору на свечаној академији. „Како је успела да издржи тих 12 паклених дана? Снагом оружја? Не, само делимично, већ свешћу и одговорношћу својих бораца и старешина да полажу испит који се не може поновити – своје опредељености за борбу до краја, до слободе”, закључио је председник пријепољске борачке организације.