САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816186Укупно посета:
  • 2551407Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ВРЕМЕ НОВО, ИЗАЗОВИ СТАРИ

 

Пише: проф. др Милан Мијалковски

У јулу 2018. године регистровано је неколико „агресорских напада“ природних сила широм света, у којима је страдало неколико стотина људи, а евакуисано више стотина хиљада. Обилне падавине поплавиле су и Србију, а у осам њених општина – Ивањица, Аранђеловац, Чачак, Рашка, Пожега, Смедеревска Паланка, Велика Плана и Љиг – проглашено је ванредно стање. Током падавина у Румунији су погинуле три особе, а више стотина спасено је за време јаких олуја. Најмање 19 особа страдало је и од последица топлотног таласа који је задесио источни део Канаде.

Око 150 особа погинуло је у поплавама и клизиштима покренутим након што су рекордне кише погодиле југозападне делове Јапана. Том приликом евакуисано је више од 360.000 људи. Велике врућине усмртиле су 14 особа, док је 12.000 људи примљено у јапанске болнице. У пожарима на Пелопонезу и Атици број жртава достигао је 88, а за више од 200 особа се још трага. Вишедневи пожари у Калифорнији усмртили су пет особа и принудили на евакуацију више од 50.000 људи…

Иако иза поменутих „напада“ не стоји човек, они угрожавају безбедност и појединаца и друштва у целини. Имајући у виду минималистичку дефиницију безбедности „ниску вероватноћу да се оштете стечене вредности“, где човек представља референтну вредност националне безбедности државе, и како видимо, страда од поменутих специфичних облика „агресије“, намеће се питање да ли је оптималан ниво његове личне безбедности од те врсте опасности, за који је задужена држава. Одговор на то није ни једноставан ни лак.

На крају листе опасности

Најпре је неопходно проучити шта о томе „каже“ највиши безбедносни документ сваке државе – стратегија националне безбедности. Анализа садржаја тог акта код већине земаља света указује да су природне силе (елементарне непогоде и катастрофе) регистроване као један од могућих изазова, ризика и претњи националној безбедности. Међутим, на основу редоследа набрајања поменутих облика угрожавања, који се може тумачити и као њихово рангирање према штетним последицама које могу изазвати на виталним државним вредностима, евидентно је да се природне силе углавном налазе при крају те листе опасности.

У „Стратегији националне безбедности Србије“, на пример „последице елементарних непогода“ су на 17. месту. На врху листе јесте опасност од оружане агресије, тероризма, оружане побуне… У Црној Гори природне катастрофе налазе се на 9. позицији приоритета. Такво рангирање опасности по националну безбедност државе, између осталог, подразумева да су њени одбрамбени напори тежишно и приоритетно усмерени на заштиту виталних националних вредности од оружаних облика угрожавња. На томе се упорно истрајава, иако многим државама, тренутно ни у блиској будућности, није изгледна оружана претња безбедности.

Сходно процењеним претњама дефинисани су и одговарајући одговори – војни, у виду задејствованих снага, и финансијски, потребна средства. Последице, односно штете приликом природних непогода или катастрофа често су веће од оних које изазову, примера ради, терористички напади. Стога се, оправдано, намеће питање: Ко су нам опаснији непријатељи – потенцијални агресор или небрига о животној средини?

Реч је о недоумици на коју указују и упозоравају многобројни документи Уједињених нација, истичући погубну похлепу нација, односно држава о динамичном привредном развоју науштрб природе. На Самиту о одрживом развоју планете, 2002. године у Јоханесбургу, између осталог, презентоване су поражавајуће чињенице – око 20 одсто људи на планети има приступ чистој води, 1,2 милијарде светског становништва је жедно или потенцијално болесно, 2,4 милијарде живи у неодговарајућим санитарним условима, природни ресурси троше се 20 одсто брже него што се могу обновити, а на крају пете деценије 21. века разлика у брзини њиховог трошења и обнављања достићи ће чак 220 одсто. Толики број светског становништва данас није директно угрожен спољном или унутрашњом оружаном агресијом, осим у случају избијања светског термонуклеарног рата.

Упркос томе, поменута упозорења нису имала посебан и потребан ефекат на преиспитивање опасности по националну и међународу безбедност држава света. То потврђује и изјава Мреже за глобални еколошки отисак (ГФН) о томе да је свет од 1. августа 2018. ушао у „еколошки дуг“ – годишња потражња човечанства према природи премашује оно што Земља може у тој години да регенерише. Тренутно се природни ресурси користе 1,7 пута брже него што екосистеми могу да се обнове. То значи да прекомерна потрошња постаје све видљивија широм света, у облику нестајања шума, суша, оскудица воде, ерозије тла, губитка билошке разноврности и накупљања угљен – диоскида у атмосфери.

Индиректно угрожавање безбедности

У последњих 50 година, примера ради, више од једне петине или око 20 одсто тропских шума искрчено је, а њихова површина се и даље смањује за један одсто годишње. То индиректно угрожава безбедност човечанства – човека, његове имовине и друштвене заједнице. Шумски пожари, уз велике материјалне штете, често имају за последицу и ногобројне људске жртве. Већина држава има развијен систем заштите и спасавања људи и материјална добра од последица елементарних непогода и сличних несрећа, који представља део система националне безбедности државе, чију главну снагу чини цивилна заштита.

Међутим, основна снага подсистема одбране је војска. Оба подсистема спроводе одговарајуће припреме ради достизања способности за ефикасно деловање у ванредним ситуацијама, а ради свођења на минимум могућности изненађења имају развијен систем раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања. Сходно томе, грађани очекују оптималну спремност државе да на поменуте изазове реагује, те да буде довољно способна да их у највећој мери заштити.

За државу избијање пожара и његове последице нису изненађење, посебно у сушном периоду и на одређеном простору. Проблем, међутим, настаје када пожари трају данима, упркос правовременом реаговању државног система заштите од таквих претњи. У тим случајевима, поготово уколико има и људских жртава, сваком постаје јасно да држава, због своје неопрезности, неозбиљности или оскудних могућности, није придавала одговарајући првенствени значај систему цивилне заштите. Може  бити реч и о погрешним проценама потенцијалних опасности, капацитетима ватрогасних јединица који не одговарају реалним потребама, незадејствованим ваздушним снагама за гашење пожара… Такве реалност захтева од сваке државе да преиспита приоритете своје националне безбедности и да међународна заједница снажно подржи њихове иницијативе.

Наиме, с једне стране, нужно је да држава схвати огроман значај заштите шума од пожара, у контексту националног и светског одрживог развоја, а с друге стране, потребу и могућност оптималне заштите људи и материјалних добара од те опасности. Сходо томе, а у складу са сазнањем о брзом и ефикасном учинку ваздушне компоненте у гашењу шумских пожара, треба да обезбеди, на пример, довољан број летелица цивилној заштити, чак, науштрб летелица намењених за одбрану државе од спољне војне агресије.

Мало је вероватно да ће таква препорука бити и прихваћена. Између осталог и због тога што добро организована и снажна цивилна заштита изискује огромна финансијска средства. Један од могућих начина за унапређење ваздушне компоненте за гашење шумских пожара, која је и најефикаснија, јесте удруживање више земља у њеном стварању и размештању на локацијама одакле може брзо да интервенише на подручја захваћених пожаром.

Због свега поменутог, намеће се потреба да се преиспитају приоритети регионалне и међународне безбедности, поготово у смислу подједнаког третмана опасности иза којих стоји човек и природна сила. У супротном, сами себи ћемо бити највећи непријатељи, односно бићемо у прилици да и у блиској будућности немо посматрамо како различите природне катастрофе и несреће уништавају људе и њихова материјална добра.

 

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
13°
Углавном облачно
06:2118:42 CEST
СреЧетПет
min 9°C
18/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.