ОЈ, КОЗАРО, НЕ ТРЕБА ТИ КИШЕ

У спомен комплексу “Мраковица” 17. јула ове године обележена је 81. годишњица славне Козарачке епопеје коју историја слободе до тада није памтила и усташких зверстава над српским народом Козаре и поткозарја.

У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, венац су положили државни секретари Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миле Карановић и Зоран Антић са конзулом Србије у Бањалуци Драганом Протићем.

Венац су у име институција Републике Српске положили председник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић.

Представници СУБНОР-а Србије у овој манифестацији су биле студенткиње завршне године ФДБ Елена Мемиши и Наталија Брајовић.

Битка на Козари, која је трајала од 10. јуна до 17. јула 1942 године ,је постала симбол страдања и отпора народа у борби против окупатора. Немци и усташко-домобранске формације су са снагом од 40.000 војника пошли у офанзиву да униште партизанске снаге од око 4000 бораца на планини Козари и њеном окружењу. Циљ немачке офанзиве је било такође цивилно српско становниство које је у многоме избегло на Козару и подржавало партизанску борбу.

Тако се у обручу око Козаре нашло око 80000 цивила и преко 500 рањеника. Усташе у почетку операције су показале да не могу да изадју на крај са Козаром, њеним борцима и народом, морала се укљуцити немачка злочиначка машинерија.

Масовна погубљења, стрељања цивила,партизанских бораца и рањеника била су тих језивих дана јула 1942. године слика Козаре и поткозарја. 20000 убијених цивила, 68000 је заробљено и одведено у логоре, међу којима више од 23000 деце. Многи се никада више вратили нису на Козару, око 11000 деце до 14 година, изгубио се сваки траг. Изасланик Вермахта у НДХ о операцији је рекао „у лето очистили смо Козару, да тако кажем до последњег човека, као и до последње жене и детета“

Меморијал Споменика на Мраковици исписан је за вечност именима 9921 погинулих родољуба, партизанских борца у борбама на овом подручју.

Опевао је поткозарије и Козару у поеми “Стојанка мајка Кнежпољка“ партизан, предратни комуниста,беговски син Скендер Куленовић. Инспирација не бира време, тако да је писао у предаху теских, беспоштедних борби а први пут ју је у августу 1942.г. говорио бригади у оквиру културно-уметничког програма ма шумском пропланку.

Објављена је први пут у листу “Крајишки Партизан”. Посвећена је безименој мајци страдалници која губи све али се не предаје него позива на освету против фашистичког окупатора и жртвовање за боље сутра које сигурно долази. Бескомпромисна и непобедива као сам народ.

Спомен комплекс “Мраковица“ дело је вајара Душана Џамоње. Отворен је 10. септембра 1972. уз присуство Јосипа Броза Тита.

17. јул 2023