У Нишу је у недељу 8. маја, поводом 77 година победе над фашизмом у Другом светском рату, свечано откривен споменик, подигнут на месту „Нишког инцидента“, на локацији напада америчке авијације на Црвену армију 1944. године – стари пут Ниш-Алексинац на улазу у село Трупале. Спомен-обележје је подигнуто на иницијативу Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду и Амбасаде Русије у Србији, уз подршку града Ниша и Друштва српско-руског пријатељства и руских сународника „Наисус“.
„Нишки инцидент“ је назив за оружани сукоб између савезничких снага Црвене армије и америчке авијације. Овај инцидент се догодио 7. новембра 1944. године, убрзо по ослобођању Ниша, у коме су биле смештене снаге Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије. Изненада је авијација Сједињених Америчких Држава напала град Ниш, а потом напала и колону возила Црвене армије која се кретала друмом Ниш-Алексинац. Након тога је дошло до ваздушне битке, у којој је било озбиљних губитака на обе стране.
И док се у саопштењу руске Амбасаде истиче да још нема консензуса да ли је „Нишки инцидент“ грешка савезника услед кобног сплета околности или је дошло до њихове добро припремљене провокације, званична верзија америчких војних власти у то време је да је дошло до грешке и пријатељске ватре. Америчко објашњење је било да су помешали Ниш са Новим Пазаром, где су намеравали да гађају немачке нацистичке трупе које су се повлачиле према БиХ.
Руска Амбасада наводи да је објашњење сасвим неуверљиво, имајући у виду да је пуковник Кларенс Теодор Едвинсон, који предводио амерички ваздушни напад, био искусан пилот који је имао више од 4.000 часова лета, да Ниш, тада други по величини град у Србији, није био непознат америчким пилотима, пошто је 1943. и априла 1944. године бомбардован много пута и никад га нису помешали са Новим Пазаром, као и да су јасно биле видљиве идентификационе ознаке совјетских авиона. Он је, упркос осредњости задатка, ангажовао све расположиве снаге, армаду од 60 двомоторних ловаца.
Према званичној верзији, даље крвопролиће спречио је херој Совјетског Савеза, командант лета 866 ИАП, двадесетједногодишњи капетан А. И. Колдунов, који је, ризикујући да буде оборен, пробио одбрамбени круг „лајтнинга“, приближио се авиону америчког пуковника Едвинсона и показао своје идентификационе ознаке, након чега је Едвинсон одмах одвео америчку групу у базу.
Последице овог напада су неколико десетина мртвих и рањених међу војницима, али и међу цивилима. Материјална штета је такође била значајна. Наиме, у овом „инциденту“ на америчкој страни оборена су 3 – 7 P-38 авиона, од којих је један принудно слетео, два погинула, а на совјетској страни оборено 3–4 Јак-3 авиона, неколико уништених возила, 31 погинулих и 37 рањених.
На свечаности су присуствовале делегације Амбасаде Русије у Србији на челу са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком, Владе Србије коју је предводио Александар Вулин, министар унутрашњих послова, Града Ниша са градоначелницом Драганом Сотировски, представници борачких удружења јавних, научних и културних радника. У име СУБНОР-а Србије делегацију су предводили Анђелко Милићевић, пуковник у пензији, члан председништва СУБНОР-а Србије и координатор за југоисточну Србију и Расински управни округ, Душан Новаковић, председник ГО СУБНОР-а Ниш и Александар Ракић, координатор за југоисточну Србију и Расински управни округ.
Градоначелница Ниша Драгана Сотировски, министар унутрашњих послова Александар Вулин и Његова екселенција амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Боцан-Харченко открили су меморијал посвећен погинулим борцима Црвене армије у „Нишком инциденту“ и посадили стабла на месту обележја на коме су делегације положиле венце и цвеће.
О „Нишком инциденту“ између савезничких совјетских и америчких снага код Ниша говорио је историчар Небојша Озимић објаснивши под каквим околностима је америчка авијација бомбардовала колону совјетске војске и сукобу совјетских и америчких авиона на небу изнад Ниша.
Говорећи у присуству званица и представника удружења српско-руског пријатељства, Драгана Сотировски је подсетила на значај неговања културе сећања уочи Дана победе над фашизмом, датума који нас упућују на народе са којима смо у Првом и Другом светском рату били на страни слободе, правдољубља и историјске истине.
Навела је да ране које се крију тешко зарастају и Србија, која је чврсто опредељена за мир и војну неутралност, негује културу сећања која нам помаже да боље схватимо садашње време, као и да правилно промишљамо будућност.
„У садашњем тренутку и с обзиром на позадину свих догађаја у Европи, овај меморијал говори боље и више од дужих или краћих речи“, започео је своје обраћање Боцан-Харченко оценивши да је откривање меморијала „изузетан догађај“, као и да је „најважније сећање на наше хероје погинуле у било каквим околностима“ који су учествовали у нашој заједничкој борби против нацизма. Он је посебно захвалио председнику Србије Александру Вучићу који се, како је рекао, „залаже за недопустивост ревизије историје“. Боцан-Харченко је захвалио на сећању на совјетске борце, официре који су се борили овде за слободу региона Србије и југоисточне Европе и ослобађали је тада од нацизма.
Др Видимир Вељковић, редовни професор, пуковник у пензији