Поводом обележавања тужне 80. годишњице хрватских и немачких масовних ратних злочина почињених над Србима у Срему, Музеј жртава геноцида приређује репрезентативну изложбу под називом „Срем 1942“. Изложба ће бити свечано отворена 28. августа 2022. године у 12 часова у здању Црквене ризнице српске православне црквене општине Шид. Аутори изложбе су историчари докторанд г. Бојан Арбутина, кустос Музеја жртава геноцида и г. Радован Сремац, виши кустос Музеја наивне уметности „Илијанум“ у Шиду. Аутор поставке је г. др ум Никола Радосављевић, руководилац Групе за програме у култури, просвети, уметности и издаваштву Музеја жртава геноцида.
Поставку употпуњава двојезична публикација, српско-енглески каталог изложбе. Припремом за штампу публикације руководила је г-ђица Александра Мишић, кустоскиња и извршна уредница издавачке делатности Музеја жртава геноцида.
Реализацију пројекта подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Телеком Србија и Фондација Музеја жртава геноцида и њен управитељ г. Станко Дебељаковић. Поред тога, ауторски тим изложбе, као и Музеј жртава геноцида, захваљују на сарадњи у реализацији ове поставке посвећене афирмацији културе сећања на трагична страдања цивила почињена у геноциду Независне Државе Хрватске над српским народом следећим институцијама Републике Србије: Архиву САНУ у Сремским Карловцима, Војном архиву, Музеју Војводине, Архиву Војводине, Музеју Срема, Архиву Срема, Галерији ,,Сава Шумановић“, као и многим другима.
У периоду од почетка августа до средине септембра 1942. године у Срему је спровођена злочиначка „акција“ Виктора Томића у циљу уништавања партизанских снага.
Успешне акције спровођене у пролеће и лето 1942. године, међу којима се нарочито истакла акција сремачких партизана под називом Ни зрна жита окупатору приликом које су уништавана жетва и пољопривредна механизација, саобраћајне комуникације, подстакла је власти Независне Државе Хрватске да покрену велику хрватско-немачку офанзиву на Срем под кодним именом „Боровски“. У операцији „Боровски“ учествовало је 17 хиљада усташа, домобрана и Немаца под командом немачког генерала Боровског. Немачке јединице, попуњене из борбене групе „Западна Босна“ које је дејствовала на простору Козаре само месец дана раније, током јуна и јула 1942. године, поступале слично као и приликом операција на простору Козаре и Просаре. Уз малобројне партизанске губитке, током операције највише су страдали цивили по сремачким селима и у фрушкогорским збеговима, а процењује се да је током операције страдало око 6 хиљада Срба у Срему. Уз операцију „Боровски“ спровођена је и „акција“ Виктора Томнића која је била директно усмерена на ликвидацију цивилног становништва.
У „Отвореној заповиједи“ Главног усташког стана (ГУС) од 9. августа 1942. године формирано је „Више редарствено повјереништво“ за подручју Велике жупе Вука са седиштем у Вуковару, на челу са Виктором Томићем, које је имало за циљ „успоставу мира на простору Срема“. Масовна хапшења Срба у Срему, импровизована суђења, а потом и стрељања отпочела су 6. августа 1942. године у Сремској Митровици, да би се потом раширила по целој територији Срема. Масовна стрељања вршена су по целом Срему, међутим, по обиму страдања истакла су се стрељања вршена на стратишту Дудик у близини Вуковара, и на сремскомитровачком православном гробљу у Сремској Митровици. Жртве које нису стрељане у Срему углавном су упућиване у јасеновачки систем концентрационих и логора смрти. Током стрељања у Срему живот је изгубио и познати српски сликар Сава Шумановић. Било је то у ноћи између 30. и 31. августа 1942. године, на сремскомитровачком православном гробљу. Током „акције“ Виктора Томића убијено је око 6 хиљада мушкараца, жена, стараца и деце, а ухапшено је преко 10 хиљада цивила.
