Црвеног учу Жарка Зрењанина
Убили су кукасти над-људи….
Стиховима Васка Попе: Непрекинута настава из књиге Живо месо, у интерпретацији ученице седмог разреда Основне школе „Ђура Јакшић“ из Павлиша, Јелене Николајевић, испред куће Славка Никића, последњој станици легендарног учитеља, отпочео је Велики час из историје, посвећен јубилеју: 80 година од погибије Жарка Зрењанина Уче и Страхиње Стефановића у епском окршају против 7 стотина војника Дивизије Принц Еуген и стотинак припадника специјалне полиције (за борбу против комуниста у Банату), под командом генерала Франца Рајта и Др Јураја Шпилера, у селу Павлиш код Вршца.
Драгољуб Ђорђевић, председник СУБНОР Града Вршца, представио историјски спис – Извештај команданта Управе полиције Трећег рајха за Банат, генерала Франца Рајта, заплењен, између осталих списа, од стране партизанских јединица, по ослобођењу, 1944. године у Бечкереку (Петровграду).
Извештај је упућен из Бечкерека, Вођи СС и заповеднику за Србију, сви у Београду, под бројем Пов.бр.2142 дана 6.11.1941.
„На дан 3. новембра1942. године, јавио се командант државне страже да треба у околини Вршца да се налази комунистички вођа за Банат Жарко Зрењанин, са својим блиским сарадником Страхињом Стефановићем. Ускоро ћемо сазнати место и положај. Ја сам одмах наредио да командант јавне безбедности Управе полиције Др Шпилер са својом „ударном групом“ иде у Вршац, а ја сам лично са вођом окружне постаје, капетаном Веренером Беренсом и његовом пратњом, се упутио у Вршац. Тамо сам срео мени познату особу, жену човека, који је прошле године био убијен због комунизма и која је сама била дуже време у затвору због комунизма. Жена ми је причала, да је она један дан раније од једне, њој непознате особе примила једну цедуљу, где треба у једну одређену кућу у Павлиш да однесе веш, новац и дуван, а да је то за комунистичког вођу Војводине Жарка Зрењанина. Она, која се сада потпуно излечила од комунизма и хоће да има миран живот, жели мени лично да се захвали, јер сам јој ја, упркос што је била сумњива да је комунисткиња, као тадањи руководилац школског одељења, надлештва Подбана у њену професорску службу поставио, а њене родитеље и рођаке нисам прогањао, одлучила се да ову прилику изда полицији….. Она је описала сасвим тачно кућу и објаснила да ће са нама поћи и у сукобу на нашој страни узети учешћа, са једном молбом да име њено нико не сазна, ни њени родитељи ни нико….“
Четвртог новембра 1942. године у 3. сата у јутро, село је опкољено у три обруча. Један око села, један око кварта и један око куће у којој су се налазили Зрењанин и Стефановић.
…“То је било укрштање ватри, да паљба није престајала. Покушали су поново из куће на улицу, што се ипак пропустило, јер се и спреда тукло. Сада су комунисти покушали да умакну позади кроз вртове који су пуни кукурузовине и сламе, а док је ударала ватра од зада, бачена је према стрелцу Хипфелу ручна бомба. Изгледа да је био план комуниста да бомбама (ручним гранатама) једне ућуткају, а друге збуне да би тако умакли. То им није успело..“
… „При истраживању утврдили смо да је Жарко Зрењанин од стрелца Хипфела и МГ стрелца Луца, био рањен и већ мртав.
Жарко Зрењанин је комунистички вођа Војводине (Банат, Бачка, Барања и Срем) назван „Стари“, „Матори“, „Уча“, рођен 1902. у Избишту, син Живе и Драге рођене Малушев, грчко плавославне вере, српске народности, бивши учитељ, задње време становао у Вршцу, секретар покрајинског комитета Војводине и као такав члан Централног комитета Југославије. Даље смо нашли мртвог Стефановић Страхињу, званог „Цвикераш“, рођен 10.08.1913. у Избишту, син Милана и Драгиње, рођене Димитријевић, студент права, секретар окружног комитета КПЈ за Јужни Банат. Тиме су две руководеће главе Комунистичке партије у Банату, преко штреке однете…“
Венце на кућу страдања положили су Град Вршац, ђаци Основне школе „Ђура Јакшић“, СУБНОР Града Вршца и Градски одбор СНС.
Након тога, ђаци, професори, представници Града Вршца и СУБНОР, засадили су стабла испред зграде обданишта у оквиру сталне акције СУБНОР: Подизање паркова Мира и слободе.
Жарко Зрењанин проглашен је за Народног хероја 5. децембра 1944. године, а 2. октобра 1946. у његову част, град Петровград, преименован је у Зрењанин.
Други део Великог часа из историје настављен је на летњој позорници Основне школе „Ђура Јакшић“.
Дечји хор „Стеријини звончићи“ из Вршца, под управом професорке Олгице Чех, са солисткињом Милицом Ђорђевић, извео је Химну Републике Србије и Свечану песму СУБНОР Србије.
У име Града Вршца обратио се професор Мирослав Лепир, члан Градског већа, задужен за ресор просвете, рекавши да је наша дужност да чувамо успомену на борце за слободу и да код наше деце развијамо љубав за домовину и осећања за патриотизам.
Драгољуб Ђорђевић говорио је о Жарку Зрењанину, Хероју, који не умире: Учитељу, просветитељу, хуманисти, антифашисти, револуционару, борцу слободару….
Ђина Болесников ученица ОШ „Ђура Јакшић“ представила је своје умеће на гитари, а певачка група Хелена Николајевић, Ивана Стојшић, Ђина Болесников свој гласовни потенцијал и таленат.
Своје литерарне радове на тему: Учина последња станица, читали су Јелена Толанов, Нина Ђурић и Владимир Чејић.
Велики час из историје завршен је гласовима хора МЦ „Стеријини звончићи“, Дечјом песмом и хорском поруком
САМО ДА РАТА НЕ БУДЕ !
