Подсећање: ГОРЊОЈАСЕНИЧКА МАЈКА ХРАБРОСТИ – СОФИЈА РИСТИЋ

У селу Маслашеву, познатом као месту одакле је била Јелена Јовановић позната као жена Вожда Карађорђа и мајка кнеза Александра Карађорђевића, у кући Станице и Светозара Ћатића, родила се 15. новембра 1900. године, Софија, удата Ристић Горњојасеновачка мајка храбрости, див жена која је проглашена за народног хероја. Њена породица (супруг Радојица и Софија од првих дана устанка 1941. године себе и своју кућу ставили су у службу НОП-а и партизанског покрета. Њихова кућа била је стециште и сигурна база шумадијским партизанима, штабу Првог шумадијског одреда „Милан Благојевић, руководиоцима покрета, рањеницима. Иако није била комуниста знала је да расуди ко се бори за слободу а ко потпомаже окупатору и служи му. У кући Ристића су се налазиле две земунице које су биле добро скривене. Иначе село Манојловци где јеживела Софија са мужем Радојицом кога су четници мучки убили 12/13-ог децембра 1943. године било је познато као партизанско гнездо.

После смрти мужа Софија се са петоро деце још чвршће везала за партизански покрет. Курири су долазили и пролазили, опорављени рањеници, враћали се у партизанске редове. Осећала је Софија да се затвара четнички круг, да су јој на трагу. Због свега тога одлучила је да сина Слободана склони у Шаторњу код тетка Јована Ђоковића, ћерку Раду код Љубинка Ђурића а кући је остала са ситном децом, Леном, Ђорђем и Микицом. Дана 18. марта 1944. године четничка Качерска бригада кренула је пут Манојловца. Црна тројка отишла је у кућу Ристића и у штаб повела Софију Ристић. Изложена је тамо најтежем мучењу. Све је било узалуде. Никога није одала. Била је пркосна, одважна. Пресуду четничког преког суда саслушала је мирно и достојанствено.

Био је 19. март 1944. Пред постројеном четничком бригадом прочитана је смртна пресуда. Када су је повели уз поток Калуђерац, пркосно им је рекла: „Убице, проклети били, пуцајте мајку вам идиотску. Рафал из пушкомитраљеза Софију је одвео у легенду, у звезде које не тамне. Вечно сијају.

СОФИЈА РИСТИЋ, легенда са Рудника, за народног хероја, проглашена је 19. октобра 1953. године.