Удружење ветерана посебних јединица полиције, иначе колективни члан СУБНОР-а Србије приредило је и представило, у холу Народне Скупштине Републике Србије, изложбу „Полицијска бригада славом овенчана“ која сведочи о настанку, раду и развијању Посебних јединица полиције, од чијег оснивања је прошло пуних 30 година, док је од првих корака овакве полицијске формације прошло 75 година.
У свечаности којој је суорганизатор било Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, учествовали су активни и пензионисани припадници ПЈП-а и њихов председник Саша Пантелић, као и државни секретар Зоран Антић, генерал Милорад Ступар и председник Скупштине Републике Србије и некадашњи министар унутрашњих послова Ивица Дачић.
Преносимо део изјаве господина Дачића који је и отворио изложбу: „Као некадашњи министар унутрашњих послова, добро знам које је место и улога ПЈП у нашем систему безбедности и колики труд и жртве полажу њихови припадници да испуне задатке које име је поверио народ. Као грађанин и патриота гајим огромно поштовање према свим припадницима полиције. Ова изложба је само мало сведочанство о томе који пут су прешли наши специјални полицајци, са каквим изазовима су се суочавали и колико су допринели да данас имамо јаку и стабилну Србију у сваком тренутку безбедну за све наше грађане. Удружење ветерана ПЈП нас је овим подсетило да имамо дуг према њима и њиховим колегама који су годинама бдели над нашом безбедношћу излажући опасности своје здравље и животе. Они су били у првим редовима када се бранио суверенитет Србије и када су се бранили животи наших људи на Косову и Метохији. Србија нема намеру било с киме да ратује, нити је имала тада, али то не значи да ћемо да се кријемо у ћошку и дозволимо свакоме да угрози нашу земљу и народ. Никада нећу прихватити оптужбе да су наши специјалци били ратни злочинци. За нашу земљу и народ ви ћете увек бити хероји, а држава мора да нађе начина да вам се одужи“ – закључио је Дачић, честитајући присутнима и 13. мај, који се као Дан безбедности обележавао у СФРЈ.
Током свог постојања ПЈП је поред ангажовања на Косову и Метохији, био повремено ангажован и у извршењу посебних безбедносних задатака на обезбеђењу државне границе према Републици Хрватској, Републици Босни и Херцеговини, на испомоћима Министарству унутрашњих послова Републике Српске и Републике Српске Крајине.
У састав ПЈП су улазили стручни, дисциплиновани и најспособнији радници полиције до 35 година (А формација), као и руководиоци до 45 година. Услов је био да поседују особине храбрости, издржљивости, упорности, патриотизма и високих моралних квалитета.
Наредни корак у историји ПЈП је расформирање јединице (2001), из које је формирана специјализована модерно опремљена јединица – Жандармерија.
Први највећи састав, тј. окосницу Жандармерије чинио је управо састав ПЈП и ОПГ, на челу са командантима Одреда ПЈП и другим старешинама. Велики број припадника ПЈП из свих Одреда ПЈП је тада свој радни век наставио у Жандармерији, усавршавао се и пролазио кроз нове обуке у специјалстичким тимовима, чиме је и ниво обучености и снага Жандармерије само још више расла. Временом Жандармерија постаје оно што је некада била ПЈП у Министарству Унутрашњих Послова и у систему одбране Републике Србије, један од главних стубова безбедности. Од формација које су биле саставни део ПЈП-а изворно, остала је Полицијска бригада Београда чији је садашњи командант потпуковник Радослав Репац, а којој је организатор и поклонио ову изложбу, како би младе колеге знале кога наслеђују и од кога могу и треба да уче, како се брани и воли отаџбина.
Поред Жандармерије након расформирања ПЈП, основана је и ИЈП (интервентна јединица полиције).
Председник Удружења ветерана ПЈП Саша Пантелић поделио је 15, нажалост постхумних одликовања, породицама погинулих колега, које су примиле њихове супруге и деца, као и велики број одликовања рањеним и посебно заслужним појединцима члановима Посебних јединица полиције.
Када се оде на сајт Удружења пензионисаних припадника ПЈП у рубрици соба сећања налазе се имена и фотографије 111 припадника који су за Србију положили свој живот, и чија имена вапе за дужним поштовањем и са чијим ликом и делом се морају упознати сви грађани, како нам се никада више не би десило да се галерија сећања допуњује новим именима.
