ПОМЕН ПИЛОТИМА КОЈИ СУ ПОЛОЖИЛИ ЖИВОТЕ У НАПАДУ НАЦИСТА НА ЈУГОСЛАВИЈУ 6. АПРИЛА 1941.

У организацији Српске заједнице и Демократске партије Срба у Републици Северној Македонији, у Куманову обележена је 83. годишњица од јуначке погибије српских пилота са Кумановског аеродрома 6. априла 1941. год. приликом напада фашистичке Немачке на Краљевину Југославију тј. на дан почетка Другог светског рата на територији ондашње Краљевине Југославије, који су одлучно полетели, супротставили се многоструко надмоћнијем непријатељу, веома храбро и пожртвовано положили своје животе за слободу отаџбине.

Почаст је небеским херојима одата минутом ћутања а венце су положили: Амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Њена екселенција Невена Јовановић, Демократске партије Срба у Македонији, председник Иван Стоилковић, посланик у Скупштини Македоније, Уједињене Српске заједнице у Републици Северној Македонији, председница Гордана Јовић Стојковска, СУБНОР Србије, ГО СУБНОР-а Града Ниша, ГО СУБНОР-а Града Врања и Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац, на челу са председником ГО СУБНОР а Града Врања мр.Зораном Лубуром бригадним генералом у пензији са сарадницима, делегација Војних ветерана Куманова,Удружење “Армијски полицијски ветерани“, Удружење за очување српских споменика, Удружење “Видов дан“ и КУД „Српски Вез“ из Куманова.

Овом приликом скупу су се обратили: Амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Њена екселенциј Невена Јовановић а у име Српске заједнице у Републици Северној Македонији, председница Гордана Јовић Стојковска

О историјском значају овог датума говорио је председник ГО СУБНОР-а Врање мр. Зоран Лубура бригадни генерал у пензији који је међуосталом навео: Даме и господо, све вас поздрављам у име СУБНОР-а града Врања и СУБНОРА Србије, окупили смо се да, поводом 83. годишњице, одамо почаст првим херојима априлског рата 1941. године, овде на некадашњем Кумановском аеродрому „Режановачка коса“ уз мало познату чињеницу да је напад Немачке на Краљевину Југославију, у Другом светском рату, започео од Куманова, скоро два сата пре но што је бомбардован Београд у 6,30 часова.

Са аеродрома из Бугарске велика формација немачких месершмита, тада веома савремених борбених авиона, користећи фактор изненађења, прелази границу Краљевине Југославије и упућује се према Куманову где је био стациониран Пети ловачки пук ваздухопловства Краљевине Југославије, односно 111. и 112. ескадрила које су поседовале застареле авионе марке „Хокер Фјури“,а захваљујући петој колони у југословенској војсци Немци су имали и планове свих југословенских аеродрома те су лако могли неутралисати све ескадриле.Тринаест југословенских авиона, на брзину, полеће са Кумановског аеродрома и прихвата неравноправну борбу са ескадрилом од 21. немачког авиона. Четрнаести авион, мајора Џел Фрање, прикривеног хрватског усташе, намерно није полетео са аеродрома и уништен је на земљи.

О пожртвованости, епској погибији и херојству „кумановских пилота“ 6. априла 1941. године говори и податак да је капетан прве класе Војислав Поповић, командант 111. ловачке ескадриле, када је остао без муниције, одлучио се на самоубилачки чин тако што је својим авионом ударио у непријатељски, након чега су се обе летелице срушиле. То је учинио и његов саборац поручник Милорад Танасић који је директним ударцем своје летилице у немачки авион успео да уништи још један месершмит 110, положивши сопствени живот на олтар своје отаџбине.Оправдано се поставља питање да ли су прве камиказе у Другом светском рату били јапански пилоти или су то били српски пилоти са кумановског аеродрома?

Данас, овде испред овог споменика, који су после рата подигли Скопски ваздухопловни гарнизон и Савез бораца из Куманова, а поводом 83. годишњице од погибије, одајемо дужну почаст храбро погинулим пилотима Краљевине Југославије: капетану Константину Јермакову, Русу по националности, командиру 112. ескадриле, капетану Војиславу Поповићу, Србину по националности, командиру 111. ескадриле, поручнику Милораду Танасићу, потпоручнику Милутину Петровићу, нареднику Јевти Арсићу, нареднику Ратомиру Милојевићу, нареднику Верољубу Стојадиновићу. На споменику су исписана имена још и: пуковник Фердо Градишник, капетан Никола Иванчевић, поручник Ђорђе Стефановић, поручник Владимир Кинић, наредник Живан Јовановић, наредник Стјепан Јурковић, поднаредник Слободан Ђорђевић и Василије Мировић, укупно 15 погинулих са кумановског аеродрома. У овој страшној ваздушној борби рањена су и четири пилота Краљевине Југославије.

Подвизи јунака Петог ловачког пука вредни су памћења и на таквим примерима несебичног патриотизма треба васпитавати будуће генерације, јер отаџбина, као и породица, нема цену. Њоме се не тргује без обзира на снагу непријатеља, брани се до последњег као што су то чинили припадници 111. и 112. ловачке ескадриле 6. априла 1941. године изнад Куманова.

Бројна делегација СУБНОР-а Србије, ГО СУБНОР-а Града Ниша, ГО СУБНОР-а Града Врања и Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац, (53 лица), обишла је споменик Револуције и спомен костурницу Града Куманова,где је положила венце и букете цвећа и одала почаст погинулим борцима и херојима Куманова који су погинули у Другом светском рату.

Том приликом присутнима обратио се председник бораца Куманова Соки Ристовски који је говорио о историјском значају спомен костурнице. Меморијална костурница Куманово, је меморијални споменик који се налази у Куманову.Састоји се од обелиска и костурнице у којој се налазе партизани, погинулих током Другог светског рата у области Куманова.

У току посете Граду Куманову делегације ГО СУБНОР-а Ниша и Врања и Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац, посетила је Спомен музеј, кућу народног хероја Христијана Тодоровског Карпоша, и уједно одала почаст хероју и положила букете цвећа, делегацију ГО СУБНОР-а Врање предводио је Зоран Бургић потпуковник у пензији са сарадницима а делегацију ГО СУБНОР-а Бујановац предводио је председник Димитрије Димитријевић са сарадницима.

Испред бројне делегације СУБНОР-а Србије домаћинима се обратио мр.Зоран Лубура бригадни генерал у пензији, члановима Српске заједнице у Македонији захваљујем се што негујете културу сећања на све светле тренутке из историје ослободилачких ратова свих народа са ових простора, надам се да ће се сарадња и у будућност наставити.

6. априла 2024.