Централна комеморативна свечаност ослобођења логора широм Горње Аустрије, недалеко од Линца. Маутхаузен, Ебензе, Гузен, Хартхајм, тунели, каменоломи и лабораторије смрти.
Концентрациони камп Маутхаузен, познат је као концентрациони логор Маутхаузен – Гузен и то је у један од највећих нацистичких логора.
У току Првог светског рата у Маутхаузену је постојао логор Аустро-Угарске за интернирце у који су затварани сви „сумњиви“ – односно они који су субјективном оценом полицијских или војних власти, проглашени за потенцијалне „бунџије, устанике, сараднике непријатеља“. Највећи број ових интернираца како је званично гласио њихов правни статус били су Срби и Русини.
У почетку једини логор у Маутхаузену се проширио и временом постао највећи комплекс радних логора у делу Европе, који је окупирала Немачка. Осим четири главна подлогора у Маутхаузену и оближњем Гузену, више од 50 подкампова, лоцираних широм аустрије и јужне Немачке, користили су логораше као робовску радну снагу. Неколико подлогора подређених комплексу Маутхаузен је укључивало каменоломе, фабрике муниције, руднике, фабрике оружја и фабрике за склапање борбених авиона.
Јануара 1945. у логорима, којима је управљано из централе у Маутхаузену, било је око 85.000 логораша. Број настрадалих није познат али већина извора наводи бројке између 122.766 и 320.000 за цео комплекс. Ови логори су формирали један од првих комплекса концентрационих логора у Нацистичкој Немачкој и били су последњи које je ослободила Црвена армија Совјетског Савеза. Два главна логора, Маутхаузен и Гузен I, су такође били два једина логора у целој Европи, који су имали ознаку логора III разреда, што је значило да су били намењени да буду најсуровији логори за непријатеље Треће рајха.
За разлику од многих других концентрационих логора, намењених за све категорије затвореника, Маутхаузен је углавном коришћен да се присилним радом уништи интелигенција (образовани људи из виших друштвених класа) из земаља, које је Немачка освојила током Другог светског рата.
У овом логору је током Другог светског рата, убијено 7.000 Срба.
На истом овом месту се за време Првог светског рата налазио аустроугарски заробљенички логор у коме је умрло 8.256 Срба.
Свих 8.256 Срба сахрањено је на гробљу које се налази у саставу логора.
Поводом 77. годишњице ослобођења логора Маутхаузен – Гузен и његових подлогора Влада Републике Србије, Министарство за рад, социјална и борачка питања организовало је учешће на свечаној цермонији у Горњој Аустрији, у близини Линца.
Делегацију је предводио државни секретар Миодраг Капор а чинили су је Амбасадор у Републици Аустрији, генерални конзул из Салцбурга, представници Министарства одбране, кадети Војне академије, кадети криминалистичко полицијског универзитета, СУБНОР Србије, Удружење потомака логораша Маутхаузен и представници удружења СУБОС и чланови удружења Срба Вук Караџић из Штајера, који су уједно били и домаћин делегацији Србије.
Заједничкој, међународној комеморативној свечаности, присуствовало је више хиљада учесника, антифашиста из целог света. Церемонија је трајала целих четири часа.
Централни догађај обављен је код Саркофага на Апел плацу. Венац Републике Србије, положио је Државни Секретар Миодраг Капор, док је венац СУБНОР Србије положио Драгољуб Ђорђевић, члан председништва СУБНОР-а Србије.
Уз пригодну церемонију и постројавање кадета под заставом Републике Србије, одата је пошта и положени су венци на спомен плочу српским жртвама на стратишту уместу Гузен, на Југословенски меморијал и Српску спомен плочу у логору Маутхаузен, на гробљу из Првог светског рата и спомен капелу Светих српских мученика у Рајфердорфу, као и цвеће на спомен обележја на пољу у Рајфердорфу.
Уз достојну церемонију, 16. маја положени су венци на споменик српским војницма у Српском војничком гробљу у месту Ашах на Дунаву. У дворишту дворца Хартхајм, центру за еутаназију генетски неподобних у Општини Алковен, положен је венац на спомен плочу страдалим југословенима. Венац је положен и на спомен плочу југословенским жртвама и у месту Ебензе, недалеко од Салцбурга.
Места на којима смо боравили обилује лепотама природе и страхотама људских злодела нчовечности. Ови простори опомињу и упозоравају на ужасе који су се догодили, са страхом да се могу поновити. Плаши чињеница да се иза зидина а на тлу негдашњег логора Ебензе и Гузен налазе лепо уређене куће веселих боја, те да је некадашња управна зграда са улазном капијом у приватном власништву. Једна чак, у Гузену, на удаљености од пар метара и са погледом на крематоријум.
Не може се отети утиску да се зло притајило и чека свој час.
Наш задатак у СУБНОР Србије јесте да се то не понови.
На крају, дужни смо да истакнемо одличну организацију и достојнствено представљање Републике Србије свих учесника свечаности поклоњења сенима недужно страдалих логораша.
Приредио Драгољуб Ђорђевић