Правни савет

„АНТИШОК ТЕРАПИЈА“ У СУДНИЦИ

Пише: Мирослав Миња Николић, адвокат

Иако замишљена да разрешава проблеме, парница у нечије животе може унети и разне нелагоде, па чак и стресове. Много тога што у суду можете чути и видети требало би стоички поднети и што пре заборавити. У поступцима који се тамо воде излазе на видело знане и скривене особине и пакости ваших противника. Када се томе придруже и некад нескривена судијска пристрасност и дисциплиновање, на штету оних који су у праву, одлазак у судницу може унети у нечији живот прави кошмар. Пред специфичним изазовима и замкама читаве правне игре, на посебном испиту су, поред аргумената, и ваш нервни психолошки склоп, који излажете не само једном противнику. Када улазите у суд, припремите се на свакојака изненађења, па чак и на оно најнепријатније да противна страна није ваш једини непријатељ. Против вас се, понекад, могу окренути и они од којих се у судском процесу то не би могло очекивати. Таква болна спознаја, нажалост, не може се искључити, чак ни онда када сте савршено у праву и када се вашој коректности, објективно, не може замерити.

И када се некако привикнете на свакојаке лажи и нискости супротне странс као гром из ведра неба појавесе и адвокати са својим некада неразумљивим и патетичним причама, беседама и свакојаким вербалним „паљбама“. Неки од њих имају превелику потребу да својим театралним правно неаргументованим наступом дочарају својим клијентима, шта су све спремни за њих учинити. Додатни изазов таквим пуномоћницима представља и утисак који сматрају да би требало оставити на оне судије које знају да се уживе у правни бесмисао или су их њихови домети довели у тај ранг. Изложени таквом „миксу“ празнина неукуса, пристојни људи који присуствују том чину, остају затечени и неми. Ако то странкама у поступку може дати неку утеху, и поједине судије су принуђене да узимају антистрес терапију када долазе на своје радно место. И судије, посебно оне савесне, имају своје „душмане“, оличене, пре свега, у неугодним некоректним адвокатима и странкама.

Муке, нажалост, не престају за све, ни тада када се суђење закључи. Ишчекивање пресуде може донети нове потресе, посебно за оне који процес незаслужено изгубе. Све то треба некако преживети. Занимљиво је, да су таквим стре совима најпогубније изложени они који испадну губитници, упркос томе што је закон на њиховој страни. У судници не можете увек рачунати на хармонију закона и правде, јер је оркестар који је за тај склад задужен тешко уклопити и дати му прави такт. Извршење тог „светог“ задатка правде додатно отежавају појаве помањкања правног и моралног слуха. Због свега овога, није добро прецењивати своје способности и имуност на бројне факторе стресних судских прилика. Када је већ тако, нема друге, осим да, пре одласка у суд или пре читања пресуде, време проведете у пријатном друштву, а ако вам оно не прија, може се уживати и у утешној позицији „сам са собом“ уз садржаје који бар донекле делују опуштајуће.

Уколико сте осетљиви на неправду, или сте се већ уверили у то да вас она може снаћи и у суду, није згорег узети и нешто што ва може додатно примирити. У томе, ипак, не претерујте јер специфичне околности судских процеса налажу да останете будни и концентрисани, све док се књига неспоразума са вашим противницима не затвори правоснажном судском одлуком.