Преносимо

ЗЛОЧИНЦИ БЕЗ ЗНАМЕЊА

Свашта се задњих година збивало у овој нашој земљи у вези са прошлошћу. Највећим делом захваљујући државним органима, а и посланицима, који су дали себи за право, свако на свој начин, да доприносе и прекрајању историје, па чак и, самим тим, улоге Србије у антифашистичкој победи у Другом светском рату.

Из дневног листа „Вечерње новости“ преносимо текст о намери да се законским путем регулише постављање споменика и на тај начин уведе ред.

”Споменици Аћиф-ефендији и борцима ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе неће бити недодирљиви, као што се то раније догађало, јер ће Србија први пут у историји добити закон о спомен-обележјима.

 О томе да ли је неко херој или злочинац највероватније од Нове године одлучиваће држава, а не као до сада појединци, удружења или општине. Ниједна иницијатива која вређа национална и верска осећања, историјске тековине, јавни морал или промовише фашистичке, шовинистичке и сепаратистичке идеје неће бити прихваћена.

Влада је усвојила нацрт закона и почетком маја га упутила Народној скупштини, а очекује се да буде усвојен већ на јесењем заседању.

– Прописи  који регулишу ову област су донети пре 40 година – каже Драган Поповић, државни секретар у Министарству за рад, социјална и борачка питања. – Предлог представља кодификацију сада важећих прописа, чији је циљ ефикасније деловање државне управе у поступку заштите, чувања, рестаурације постојећих и изградње нових спомен-обележја. Досадашња пракса је указала на потребу да се донесе нови пропис којим би се, пре свега, недвосмислено дефинисале надлежности, да се превазиђена застарела решења замене новим и да се ова област уреди у складу са установљеним начелима модерног грађанског друштва.

Убудуће ће морати да се зна коме се поставља спомен-обележје, из ког периода је личност, да се опише планирани текст на њему, као и дозволе локалне самоуправе, предлог одржавања. Наш саговорник објашњава да ће на овај начин моћи да се изузму предлози да се подигне споменик немачким или аустроугарским војницима, јер држава не сме да дозволи да се вређа достојанство и морал њеног народа.

– Законом се стварају неопходни услови за заштиту нашег културног наслеђа везаног за ратне периоде – каже Поповић. – Област заштите спомен-обележја у Србији и ван њених граница регулише се кроз неколико прописа, међутим, сви они донети су у периоду постојања СФРЈ.

Примера ради у Србији не постоји пропис којим се регулише надлежност министарства за доношење одлука о подизању, и поступку изградње нових спомен-обележја. Предлог за изградњу мора да садржи и предлог начина одржавања спомен-обележја.

Законом је предвиђено да редовно одржавање спомен-обележја пада на терет локалне самоуправе. Тако је и по новом закону. Поједини споменици, услед удаљености од насељених места, своје величине и пространости или једноставно услед занемаривања трпе велике штете. Зато су данас у јако лошем стању спомен-комплекс Сремски фронт и Партизанска болница у Пријепољу, док су крађе и скидање бронзаних делова све присутнији, то се догодило споменику Слобода на Фрушкој гори, Стратишту, обележју Јабука код Панчева.