У СПОМЕН ПРВИМ ЖРТВАМА ФАШИЗМА

Рад организације СУБНОР-а Србије прате и многи медији. Посебно у такозваној локалној средини, која са интересовањем објављује текстове о активностима својих суграђана што доприносе сарадњи, јединству и општем бољитку.

О томе сведочи пример из Баната, где је лист „Вршачка кула“ донео подужи прилог о акцији коју је спровео СУБНОР тог узорног града. Текст објављујемо у целости.

„Поводом 75. годишњице почетка Другог светског рата, СУБНОР града Вршца организовао је мали час историје код споменика првим жртвама палим на граници према Румунији, априла 1941, када је немачка окупаторска војска улазила на територију тадашње Краљевине Југославије. Представници градске власти, СУБНОР-а, патриотске организације и грађани положили су венце на споменик код граничног прелаза Ватин и поклонили се сенима војника и официра погинулих у одбрани отаџбине.

На прву жртву подсетио је сведок тог догађаја Станко Лазић, осамдесетчетворогодишњи житељ Ватина, који памти улазак немачке војске из правца Румуније.

– Сећам се кад су дошли Немци, како су овде били војници на одаји, каже Лазић. Била је постављена овде противтенковска мина. Немци су питали ко уме да активира мину. Јавио се један наш човек, активирао мину и одлетео у ваздух заједно са шесторицом немачких војника. На одаји су била и тројица људи, два из Ватина и један из Гаја, нису могли да иду кући. Нису могли да иду кући, да побегну, него су чекали ту да их заробе и одведу у апс.

О детаљима почетка Другог светског рата у граду Вршцу говорио је Невен Даничић, професор историје. Он је подсетио да су у првом отпору који је српска војска пружила освајачу пали Марко Божовић, пешадијски поручник, Синиша Матејић, пешадијски потпоручник, Воја Атанасијевић, резервни пешадијски поднаредник, Тоша Статијев, редов и Игњат Ђорђев, војник.

– Атанасијевић и Матејић били су прве жртве које су овде пале, војна лица која су учествовали у одбрани ове прве линије, а нешто касније, на прилазима граду, страдао је Марко Божовић који је покушавао да заустави артиљеријом тенкове, али није у томе успео, подсетио је професор Даничић. Борбе су трајале релативно кратко у преподневним часовима, од 10 сати до поднева, немачка војска је у раним поподневним часовима ушла у Вршац.

Даничић је истакао да је то био завршетак те краткотрајне борбе која је, умногоме, определила каснији развој догађаја у Банату и шире.

Јовица Заркула, председник Скупштине Града Вршца, нагласио је да су се грађани Вршца показали као хероји и на овом месту бранећи своју отаџбину.

– Ми ћемо то поштовати и даље и као Скупштина града и као грађани, рекао је Заркула. Трудићемо се да то пренесемо на младе генерације и мени је драго што овде видим младе Вршчане који ће бринути да се ово не заборави. Ови наши хероји дали су своје животе, а на нама је да то не заборавимо, ни ми, ни генерације које долазе.

Споменик првим жртвама палим априла 1941. подигла је Окружна конференција СУБНОР-а Војводине на двадесетогодишњицу обележавања овог датума.

– Многи Вршчани прошли су безброј пута поред овог споменика не знајући да је овде била борба 1941, рекао је Драгољуб Ђорђевић, председник СУБНОР-а Града Вршца. Многи нису знали да су Немци, у свом нападу, 11. априла, из правца Румуније, наишли на отпор који, нажалост, није дуго трајао, али је њихова жртва положена у темеље наше слободе и то је почетак борбе против фашизма од војника припадника војске  који су часно бранили своју отаџбину, извршавајући свој дуг и положену заклетву.

Велизар Вемић, члан Градског већа задужен за социјалну политику, нагласио је да су пали хероји својим жртвама дали пример како треба да чувамо традицију Народноослободилачке борбе и како треба да бранимо своју земљу и додао:

– Сви ми који смо се овде окупили да се поклонимо и одамо почаст жртвама, палим 11.априла 1941, настављамо традицију и чувамо сећање на ове хероје“.