ГУБИТНИЦИ БОЉЕ ДА ЋУТЕ
Не мирују губитници. Баш у години кад сав слободарски свет прославља јубилеј гигантске победе у Другом светском рату, заговорници колабораната и кољача нашли су се погођени да још једном и изнова сипају со на увек свеже ране.
И уносе немир и за ово време непотребне и наметнуто измишљене поделе међу народ. Таквима се, а ко би други, придружио доглавник Вука Драшковића, политичког камелеона и оснивача разноликих добровољачких ратних гарди, посланик у Скупштини Србије Александар Чотрић, који је у листу „Вечерње новости“ објавио текст под насловом „Уведимо и дан сећања на злочине комуниста“.
Текстописац наводи да су се Срби борили у две гериле: комунистичко-партизанској и антикомунистичкој-ројалистичкој, па су „злочини победника били одмазда над свима који су се борили против нацизма, а били противници комунизма за време Другог светског рата“. Чотрић тврди да је на тлу Србије тај и такав режим одговоран за смрт више од 100.000 људи који су сахрањени у бројним масовним гробницама!
Садашњи посланик Чотрић жели, међутим да заборави истину – злочине оних које не помиње, припаднике њему омиљеног четничког покрета или ЈВуО. Било их је толико да их је тешко описати и немогуће заборавити.
Србија, посебно Шумадија, никад неће препустити забораву бестијалност четника у селу Вранићу (заклано је 70 особа старости од 1 до 93 године), у Болечу 11 жена, деце и стараца, у Копљарима 24 комуниста, у селу Бањи 18, тако су се хвалиле убице, истакнутих и окорелих црвених, у Друговцу заклано 24, стрељано 41, неколико спаљених.
У селу Рајковцу „чичини људи“ зверски кољу Даринку Радовић са две ћерке, 14- годишњу Станку и 20 – годишњу Радмилу. У Дивостину код Крагујевца црнотројкаши зверски ликвидирају Славу Марковића, фотографа Пињу Банковића и скојевку Милицу Вујадиновић на којој је нађено 16 убода камом.
У селу Липовцу крај Тополе кољу солунског ратника Ђорђа Зечевића, његову супругу Паву и Димитрија Зечевића. У селу Бања зверски је мучен прота Јеремија Исаковић и са 44 убода камом уморен. У селу Јарменовцима убијени су Софија Ристић, Радојица Ристић и Живомир Раденковић.
Спискови четничких злочина у Другом светском рату су ужасни, дугачки и немају краја.
Садашњем посланику и челнику СПО Чотрићу не иде у прилог истина, али се она не може сакрити. Злоупотребљавајући скупштински мандат и часно и добро плаћено звање жели да поново и на безобзиран начин убија већ убијене, да прекраја историју, измишља, подмеће. Не желимо да улазимо у његове пориве, да ли то чини из идеолошког слепила или по нечијем налогу, али као организација којој су на срцу патриотизам, љубав према отаџбини, пијетет за пале слободаре у антифашистичкој борби, хоћемо да поручимо: толика количина мржње према Народноослободилачком и партизанском покрету само потврђује историјски значај. Историја је увек разоткривала оно што неке тобожње снаге покушавају да прикрију, погрешно прикажу, омаловаже и чак злоупотребе.
Због тога Чотрић и слични треба да се окану измишљотина и подметања. И боре се на други начин, ако то уопште желе, за успешнију и срећнију Србију.
Окружни одбор СУБНОР-а Шумадија и Градски одбор СУБНОР-а Крагујевца