Протест Зајечара

ЗНАМО И ПАМТИМО СВЕ

Борци Зајечарског округа су упутили писмо Влади Републике Србије, Републичком одбору СУБНОР-а Србије и Министарству за рад, социјалну и борачку заштиту поводом судске рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића. Не можемо да верујемо – стоји између осталог у писму – да ли је могуће да суд донесе пресуду о поништењу пресуде Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јуна 1946. године не улазећи у фундаменталну дужност сваког суда, игнорисањем централног питања – да ли је Дража Михаиловић сарађивао са фашистичким окупаторима.

Овом пресудом Вишег суда и Одлуком Народне Скупштине из 2004. године негира се одлука Техеранске конференције Велике Британије, САД и СССР, када је четнички покрет ДМ проглашен квислиншким те му је ускраћена свака помоћ савезника.

Поставља се питање какав је статус Драже Михаиловића био после 12. септембра 1944. године, када је Краљ Петар II, пошто га је разрешио дужности министра војног, позвао народ да се прикључи НОВ под командом маршала Тита. Да ли је Дража од тога тренутка постао отпадник. Нова власт је свим припадницима ЈВ у отаџбини, који су се одазвали позиву краља и укључили у јединице НОВЈ, признала статус бораца.

У књизи „Операције за ослобођење Југославије…, Проф.др. Младенко Цолић наводи да су у завршним операцијама за ослобођење замље маја 1945. године непријатељске јединице бојале 680.000 војника, од чега Немаца 445.000, усташа 150.000, четника 40.000, Недићеваца 7.000 и Рупникових домобрана 12.000, а по Нирнбершким прописима све војне формације које се после 9. маја 1945. године нису предале, сматране су бандама. Дража је ухваћен 1946 године, што значи да је по међународним прописима могао да буде ликвидиран без суђења.

О злоделима четника ДМ у Тимочкој крајини и њиховој сарадњи са окупатором постоји мноштво докумената. Према сведочењу Фрица Милера, крајскомандант Зајечара на саслушању 17.2.1947.год., октобра 1943. године на мзв. Змијанац код Бољевца састали су се четнички командант Тимочког корпуса Љуба Јовановић и немачки командант др. Вулф, где је сачињен договор о снабдевању четника муницијом за борбу против партизана. Крајем 1943. године Љуба Јовановић се састаје са командантом из Ниша Фехс Оберстом у руднику Вина код Књажевца где је постигнут споразум који је потписан 23. децембра 1943. године у селу Јелашница код Зајечара. Тачка 9. овог Слоразума гласи: ,,Овај Споразум, као и будуће мере, требају бити ношени узајамним поверењем и жељом да се уништи комунизам и да се Србија води у сусрет будућности у оквиру Европе ослобођене од комунизма … Очито да у то време ова тачка није могла да се реализује. У јесен 1943. године у Звездану код Зајечара састали су се обавештајни официр Крајскоманде Зајечар и команданти четничких јединица Леонида Петровић и Рале Станковић и договорили се о испоруци наоружања и муниције ради ликвидирања партизанског покрета. Одмах сутрадан Немци су у Звездан дотерали камион наоружања и муниције.

17. новембра 1943. године командант Тимочког корпуса Љуба Ивановић обавестио је Дражу Михаиловића о сарадњи са бугарским окупационим властима „бугарски командант у Неготину затражио је састанак са мном и састали смо се у манастиру Буковче код Неготина. На том састанку Бугарин је изјавио да ће његове јединице бити потпуно пасивне док се терен потуно не очисти од партизана“. Половином 1943. године четничка врховна команда издала је свим јединицама наређење „Командант бригаде, по пријему наређења, да извесно лице стави под „З“ дужан је да у року од 24 сати, помоћу тројке, истога ликвидира. Ово ликвидирање мора бити искључиво клање камом.“

Јуна 1944. године немачка делегација на челу са Тилером и Бембеом састала се у Бољевцу са представницима СДС и четника ДМ, Бањцем, Марковићем и капетаном Стојановићем, где је договорено да „Дражине тројке могу ноћу улазити у Зајечар ради хватања и одвођења лица за која четнички органи буду издали налог. Сличан договор је постигнут између бугарских окупационих власти и четничког капетана Јована Јовановића у манастиру Буково код Неготина.

Крајем августа 1944. године командант Тимочког корпуса Љуба Јовановић, расписом својим бригадама одредио је награде – за убијеног партизана 1000 динара, за заробљеног партизана 2000 динара, за заробљен пушкомитраљез 5000 динара, ко зароби бацач златна фунта, ко зароби партизанку 10000 динара.

Било је и патриотски опредељених официра у четничким јединицама. Командант Скакић, са својом четничком јединицом напао је у Уровици код Брзе Паланке, фебруара 1944. године једну немачку јединицу. После овог напада, командант четничког корпуса Пилетић ухапсио је Скакића и стрељао га. У пресуди је стајало да се Скакић стреља због напада на Немце.

Леонид Пљешковић био је командант Ујевачког четничког одреда. 1941. године потписао је споразум о заједничкој борби са партизанима против окупатора. На превару су га ухватили и ликвидирали четници Воје Јевремовића.

Небојша Анђелић, четнички командант 8. новембра 1942. године, на планини Мироч потписао је споразум са Крајинским партизанским одредом о заједничкој борби против окупатора. Небојша је као командант Кључке четничке бригаде отказао послушност команди корпуса, повукао се са групом следбеника преко Мироча и у јесен 1943. године прикључио Тимочком партизанском батаљону. Исти је случај и са Стојаном Предићем активним поручником БЈВ који је септембра 1943. године напустио Неготинску четничку бригаду и са групом бораца, прикључио се ТПБ НОВЈ. Предић је рат завршио као начедник штаба 9 српске бригаде а Анђелић на месту заменика команданта првог батаљона 9 СБ.

А сада нешто о злочинима четника на нашем подручју:

  • Војислав Рајчнћ звани Пожаревац, кољач Љубе Јовановића признао је на суду 49 убиства, клањем.
  • У Бољевцу четници ДМ су заклали или на други начин ликвидирапи 98 лица.
  • У Неготинској општини заклано је 71 лице.
  • У јами затвореног рудника злата у близини Салаша, бачено је у рудничка окна 160 тела закланих родољуба.
  • У Сокобањи четници су ликвидирали 135 родољуба.
  • У општини Књажевац ликвидирано је 262 лица.
  • У селу Доња Скакава четници су убили 39 непокретних рањеника 9. Српске бригаде.
  • Љуба Јовановић командант тимочког четничког корпуса, обаветио је 11. јуна 1944. године Врховну команду да је стрељао 75 присилно мобилисаних војника, који су се предали партизанима а ови их пустили кућама.

Борци Зајечарског округа сматрају да је наша држава рехабилитовала издају и колаборацију, што је неспојиво са међународним ратним прописима, чиме је осрамотила целокупни српски народ, у свету познат по слободољубљу и немирењу са ропством, а самим тим починила велику неправду према жртвама четничке репресије у Другом светском рату и њиховим потомцима.

За Окружни одбор СУБНОР Зајечар, председник Милоје Рајковић