У малом колонистичком селу Растина 15. маја обележен је дан коначног слома фашизма на југословенском тлу. Растина, мало војвођанско село уз мађарску границу, у којем су аграрном реформом додељене плодне оранице становницима кршевитих крајева новостворене Краљевине СХС/Југославије, солунским ратницима, у само једном веку проживело је тешку и неизвесну судбину колониста и интернираца у мађарске логоре током Другог светског рата.
Иако је у Европи званично крај рата проглашен капитулацијом Немачке 09.05.1945. године, група немачке армије Е, повлачећи се из Југославије на запад, продужила је отпор. Остаци усташа, део Недићеве СДС и СДК и четници прикључили су се немачким јединицама. Јединице Југословенске армије појачале су притисак на целом фронту продирући долином реке Драве и окруживши Немце, усташе и четнике у ширем рејону Дравограда и Блајбурга 15. маја, после оштрих борби присилиле на капитулацију. Том приликом заробљен је генерал-пуковник Александер Лер, немачки командант Југоистока. Након завршетка ових борби Коста Нађ је послао Титу лаконски телеграм: „Друже Тито, рат је завршен”.
Домаћин скупа Јован Вукобратовић, испред СУБНОР-а Растине, поздравио је скуп и захвалио се окупљенима наглашавајући да је „партизански покрет током рата успео да стално повећава оружане снаге народноослободилачког покрета, и да, упркос техничкој инфериорности, осигура све веће успехе Народноослободилачке војске и партизанских одреда у борби против окупатора и домаћих издајника. У јединицама НОВ и ПОЈ било је око 100 000 жена а омладинци су сачињавали око 75% припадника оружаних снага. У борби против немачког, италијанског, бугарског и мађарског окупатора и домаћих издајника, Југославија је изгубила 1.706 000 људи. Југословенска армија имала је око 305 000 погинулих и 425 000 рањених бораца. Преко 20 % целокупног стамбеног простора било је уништено, многи рудници и индустрија до 50 % разорена. Окупатори су разорили или сасвим опљачкали болнице, школе, библиотеке, универзитете, позоришта, архиве и музеје, и многе предмете националне вредности пренели у своје земље. Све то говори о величини, одлучности и хероизму ослободилачке борбе народа Југославије и њеном доприносу у победи над фашистичким силама“.
Цвеће и венци делагације из Србије и региона – СУБНОР Растине, СУБНОР АП Војводине, СУБНОР Сомбора, Апатина, Суботице, Новог Сада, Сремске Митровице, Кљајићева, Удружење антифашиста Вуковара, Белог Манастира, Сребреника, дисктрикта Брчког, Трпиње и Борова.
