Реаговање

ЗАШТО ШКОЛСКОМ НАЧЕЛНИКУ СМЕТАЈУ ХЕРОЈИ

Поводом чланка објављеног у листу „Данас” 11. јануара 2019. из пера начелника Школске управе у Шумадији Горана Јоксимовића под насловом „Како је Кардељ постао Свети Сава“, у коме предлаже промену назива имена школа и обданишта која носе имена хероја из НОР-а и јединица, стоји поред осталог:

„Из подсвесне или свесне жеље да се одржи статус кво, али и због незаинтересованости, немара, поносности, лењости, мишљења да у школама има важнијих ствари које треба мењати, и ко зна колико још разлога многе српске школе и данас носе имена која су им давана у комунизму, имена ратника, батаљона и ударних дивизија. И када би неко ко не зна много о Србији о њој судио на основу имена образовно-васпитних установа и биографија људи чија имена, презимена и партизанске надимке носе предшколске и школске установе имао би погрешну слику о нашј земљи али и о школском систему у њој…“.

СУБНОР у Шумадији и бројно чланство осећају потребу да оштро реагују и снагом аргумената г. Јоксимовићу и широј јавности изнесу непобитне чињенице.

У Шумадији и Крагујевцу, граду слободара и славне историјске прошлости, велики број школа и обданишта носе имена оних који су животе положили у борби против фашистичких завојевача и њихових слугу. Навешћемо њихова имена:

  • Драгиша Луковић Шпанац, родом из села Белошевца (код Крагујевца) учесник Шпанског грађанског рата, погинуо у Словенији 1943. године у борби против немачких фашиста.
  • Милоје Симовић, родом из села Дреновца, стрељили су га љотићевци у логору Метино брдо.
  • Милутин и Драгиња Тодоровић, истакнути антифашисти, убили их немачки фашисти на брду Крушик код Ваљева.
  • Драгиша Михајловић, из Крагујевца, учитељ, стрељан од немачких окупатора у Багремару 20. октобра 1941. године.
  • Тоза Драговић, металски радник, Народни херој, стрељан од Немаца 21. октобра 1941. године у крагујевачким Шумарицама.
  • Нада Наумовић, студент, стрељана 21. октобра 1941. године у Шумарицама, такође Народни херој.
  • Мома Станојловић, пилот, руководилац партизанске бригаде, погинуо на Сутјесци јуна 1943. године, одликован Орденом народног хероја.
  • Мирко Јовановић, комесар у рату,  генерал- пуковник ЈНА (народни херој)
  • Милан Илић Чича,солунски ратник, командант партизанског батаљона, погинуо на Пјеновцу 21. јануара 1941. године (народни херој)
  • Станислав Сремчевић Црни, убили га у Београду агенти Специјалне полиције квислиншке власти (народни херој)
  • Наталија Нана Недељковић, истакнута антифашиста, партизанска мајка стрељана у логору на Бањици 1942. године.
  • Сестре Радовић (Даринка и Станка) од 20 и 14 година, које су зверски заклали четници ДМ заједно са мајком Даринком Народним херојем.
  • Живадинка Дивац, ћерка солунског ратника Веселина Дивца, јунака Априлског рата 1941. године, омладински руководилац, погинула 1944. године у Источној Босни.

Основне школе „19. и 21. октобар“ носе имена по датумима стрељања антифашиста и родољуба у крагујевачкој трагедији у Шумарицама, а „Трећи крагујевачки батаљон“ по прослављеној јединици из састава Прве пролетерске НОУ бригаде

Просветни начелник Јоксимовић у „личном“ ставу даје за право да из само себи знаних разлога предлаже промене назива, имена, школа и обданишта. Као да жели да се неком додвори или се стиди антифашистичке борбе и патриотизма наших славних предака.

Већ у првом реаговању једна од активиста, чланица многољудне антифашистичке и патриотске организације СУБНОР-а записала је: „Нико не може рећи да у Шумадији није постојала људска солидарност, хуманост као и осећај части и витештва у ратовима. Човек, зналац историје свога народа ако мало има части у свом имену никад не би да би се некоме додворио могао да дозволи рушење историје Другог светског рата у којој је Србија била раме уз раме са челницима антифашистичке коалиције и као таква се сврстала у силе победнице.

Зар да се руше називи школа која носе имена великана чистог срца, способних да се по цену живота изборе за боље сутра”.

СУБНОР Србије који чува, баштини и негује антифашизам и патриотизам, увек је био на страни правде и истине. Чувао је, чува и чуваће слободарске традиције ослободилачких ратова Србије и успомену на славне претке. Зато нека начелник школске управе ради оно зашта је постављен, брине о ученичком стандарду, фалсификованим уџбеницима историје, сакаћењу градива и другим мањкавостима у школству задњих година откад су се наметнули накарадни досовски челници.

А наш, крагујевачки начелник нека се мане политике. „Лични“ став о промени имена школа и вртића није, на срећу, у појединачној надлежности, већ ресорног министарства чија је обавеза и да добро процени шта значи беспризорни атак на антифашизам као цивилизацијску тековину Србије са којом се пуним срцем поноси и учвршћује углед и положај у свету што не прихвата ревизионизисте кад су поново и але и вране дигле глас да бране авете прошлости.