ЗАШТО „СЛАВИМО И ВЕЛИЧАМО“ ГУБИТНИКЕ
Ових дана на помпезан начин најављује се документарни филм „Млавски корпус-заборављена прича“, који ће бити приказан на велики државни празник Сретење 15. фебруара 2024. године на другом програму РТС-а. Кроз филм провејава прича о такозваном команданту Млавског четничког корпуса, мајору Синиши Оцокољићу, званом синиша Пазарац, наводно последњем герилцу.
Због историјске истине и читалаца СУБНОР Србије наводи следеће битне податке о Оцокољићу, а све у циљу историјске истине и спречавању ревизије историје.
Синиша Оцокољић, рођен 22. маја 1908. године у ивањичком селу Лиса. Завршио је нижу школу војне академије а затим и Вишу школу Војне академије и пред рат био у чину капетана прве класе. Од 1941-е године био је познат као заговорник беспоштедне и бескомпромисне борбе против партизана због чега је дошао у сукоб са својим претпостављеним командантом Млавско-Смедеревске групе, генерал штабним потпуковником Милошем Радојевићем кога опкољава са групом војника како би му показао да га не признаје за свог команданта. Колико је био острашћен према партизанима види се из депеше коју је Оцокољић послао Дражи Михајловићу 28. децембра 1943. године у којој пише:
„Настављамо беспоштедно гоњење остатака ових бедника, који се растурени крију чак и по нужницима. Истребљење не само јатака већ и симпатизера комунистичких, у току је…“
После конференције четничких команданата у Ивањици 21. октобра 1944. године, на којој је и он присуствовао пошто су партизани у садејству са јединицама Црвене Армије ослобађали део по део наше земље, поменути Оцокољић је преобучен у немачку униформу заједно са генералом Миодрагом Дамјановићем и потпуковником Љубомиром Јовановићем-Петром 26. марта 1945. године прешао из Постојинске јаме у Италију.
Александар-Аца Милошевић, командант Другог Шумадијског корпуса у својој књизи „Српска прича“ издатој 2019-е године, на страни 365 пише: „…Исто тако су успели да оду мајори Синиша Оцокољић и Љуба Јовановић-Патак. Искористили су преформацију и ослободили (се) људства, те су онда бринули о себи…“ Какав је то командант који оставља своју војску?
У иностранству Оцокољић у граду Комо оснива оперативни штаб и организује терористичке групе и диверзанте за слање у Југославију. Борави у Швајцарској и Аустрији где наставља своју субверзивну делатност. Тако 1952. године борави у Београду где покушава да организује своје бивше војнике за наводни устанак против система у тадашњој Југославији.
Нестао је октобра 1954. године а поједини извори наводе да је ликвидиран.
Државна комисија ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача огласила га је за ратног злочинца а досијеи о њему налазе се у фонду 110 поменуте комисије. Као одговор на убиство Синише Оцокољића основан је Српски ослободилачки покрет Отаџбина (СОПО) који је проглашен за терористичку организацију којој је циљ био деловање против органа и власти у СФРЈ и рушење друштвеног уређења.
Због свега горе наведеног СУБНОР Србије износи чињенице које су непобитне и отворено је против прекрајања и ревизије историје и величање оних који су проглашени за ратне злочинце, злочини који не застаревају, нити се могу заборавити.
Поготово је несхватљиво да то чинимо у години великог јубилеја-80 година ослобођења Србије и Београда и победом над нацизмом и фашизмому Другом светском рату.
СУБНОР СРБИЈЕ