СИГУРНИМ ПУТЕМ ДО ПЕНЗИЈЕ

Пише: Мирослав Миња Николић, адвокат

Како год окренемо круг живота, сви путеви воде према пензији. Како у том кругу нема стаза повратка у младост, ваља се добро организовати да у статусу пензионера поживимо што организованије, мирније и без отклоњивих стресова, што удобније смештени у том положају, за који смо у младости сматрали да нам никако не пристаје. У серијалу који отпочињемо овим прилогом на ту тему, подсетићемо се уводно на неке од општих места статуса старосног пензионера, која морамо знати када у тај свет улазимо.

Када испуњавате услове за старосну пензију, ако вас на то већ не упозори ваш послодавац жељан да вам што пре види леђа, морате сами да се побринете да дате одговарајући писани захтев својој филијали Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Захтев се подноси филијали која је надлежна према месту Вашег последњег осигурања, односно запослења. Уколико је од престанка запослења прошло годину или више дана, захтев се предаје филијали према месту вашег пребивалишта. Уз писани захтев, треба поднети и прописану документацију. Списак потребне документације као прилога можете добити преко филијале, али и преко сајта Фонда ПИО.

Филијала којој сте поднели захтев о вашим правима по том основу, донеће првостепено решење, на које имате право жалбе, коју морате поднети у остављеном и прописаном року од 15 дана, који се не сме пропустити. У том жалбеном року, добро проверите све елементе првостепеног решења. У пракси се може десити да вам се не унесе, односно не призна одређен део стажа осигурања. У том случају, морате се потрудити да додатним доказима докажете постојање тог неевидентираног стажа. Тај проблем се, углавном,  може решити телефоном или дописом послодавцу. Међутим, ствар се компликује ако послодавац, због чињенице стечаја, ликвидације и сл., више не постоји. Тада је неопходно такве доказе обезбедити уз помоћ Фонда ПИО. У пракси се неретко догађа и још мучнија ситуација, да сам осигураник мора уплатити неуплаћене допирносе за ПИО, како би уопште, могао да стекне право на пензију. У том случају, покушајте и то да решите преко свог послодавца, најпре, без суда. Ако у томе не будете успешни, препоручљиво је да покушате да недостајућу разлику сами уплатите. Доказе о таквој уплати сачувајте, а свог послодавца који је затајио код те своје обавезе тужите парничном суду, да вам та лично уплаћена средства надокнади, и то са каматом од дана када сте извршили уплату.

У сваком случају, док све те препреке премошћујете, неопходно је да на време поднесете жалбу и позовете се на чињенице и доказе којима потврђујете те жалбене разлоге. Све оне доказе које накнадно прибавите, доставите уз допуну своје жалбе или у оквиру понављања поступка. Водите рачуна о томе, да за понављање поступка због достављања нових доказа важи релативно кратак законски рок од 90 дана, рачунајући од дана њиховог прибављања. И када допуњујете своју жалбу новим доказима, то учините што пре, и обавезно објасните у тој допуни разлоге због којих нисте могли раније доставити те доказе. Уколико не будете имали успеха са својом жалбом или код наведеног понављања поступка, постоје и други правни механизми за заштиту ваших права. То је, пре свега, управни спор пред Управним судом и друга правна средства прописана законом. Као и у свим другим животним стварима, ни овде се не треба олако предавати.

У свим овим случајевима, када ствари не крену по добру, пожељно је ангажовати адвоката, који се са тим недаћама, свакако, може успешније носити од вас. То се, превасходно, односи на ситуацију када се пред судом морате изборити за своја права.