Поводом 7. септембра, Дана ослобођења Зајечара у Другом светском рату на Спомен костурницу, на Старом гробљу у Зајечару, положени су венци и одата пошта погинулима.
Делегације Града Зајечара, Команде за развој тимочке бригаде Војске Србије, СУБНОР-а и Савеза ратних и мирнодопских војних инвалида, удружења војних пензионера и резервних војних старешина, положиле су данас венце и одале почаст ослободиоцима Зајечара 7. септембра 1944. године.
Зајечар је први пут ослобођен од Немаца 7. септембра 1944. године, али је опет окупиран па се на коначну победу чекало до 8. октобра. О септембарској победи се осам деценија касније мало зна. О ондашњим дешавањима присутнима је данас говорио председник СУБНОР-а Зајечар Драгољуб Николић.
После подне 6. септембра 1944. године 23. дивизија напала је немачки гарнизон у Зајечару. Подаци говоре да је у Зајечару тада било око 1.500 Немаца, један батаљон Српског добровољачког корпуса и 270 припадника СДС и СГС.
Зајечар је био пункт Гестапоа и центар за везу са четницима Љубе Јовановића-Патка. Око града се налазило око 3.000 четника као спољашње обезбеђење града. Борбе за Зајечар трајале су 33 сата, и 7. септембра око 18 сати град је први пут ослобођен.
Гарнизон је био сломљен и највећим делом уништен. Погинуло је око 300 Немаца, Љотићеваца и Недићеваца, а заробљено 737. Између осталих, ухваћен је и Ханс Тилер, фолксдојчер, официр краљевске југословенске војске и шеф Гестапоа за источну Србију. У Зајечару су практично уништена два батаљона немачког 1. полицијског пука, па се након тог пораза, овај батаљон појављује у документима само са два своја батаљона, Првим и Четвртим.
Наредних дана партизани су заузели Неготин, и успоставили контакт са извидницама Црвене армије, али су Немци интервенцијом 1. брдске дивизије успели да заузму Зајечар 11. и Неготин 14. септембра. Односно, због повлачења јаче војске, Немачке, из Грчке, партизани су се повукли и Зајечар је поново пао у руке окупатора.
Тек је 8. октобра од стране јединица Црвене армије Зајечар коначно ослобођен у Другом светском рату.
