СУБНОР града Пирота организовао је трибину поводом Дана примирја у првом светском рату у сали Народне библиотеке Пирот која је била испуњена до последњег места.
Трибина је започета интонирањем химне Р. Србије, а потом је начелник Центра министарства одбране, мајор Иван Ранчић, искористио прилику да пуковнику у пензији Миодрагу Милићу (председнику Скупштине СУБНОР-а града Пирота) уручи спомен медаљу која носи назив “Двасетогодишњица одбране отаџбине од НАТО агресије” и од 2019. године се додељује за учествовање у одбрани земље 1999. године.
О историјским околностима и узроцима првог светског рата говорио је историчар Милорад Ћирић са посебним освртом на улогу Србије и допринос Пироћанаца. Око 20.000 Пироћанаца се одазвало мобилизацији а највећи број је био у саставу Трећег пешадијског пука Моравске дивизије Друге армије која је била под командом Степе Степановића. Њих 7.610 је погинуло, а тачан број рањених и цивилних жртава никада није направљен. Пирот је ослобођен 13. октобра 1918. године.
Миодраг Милић је своје излагање започео причом о шајкачи као симболом српског војника и причом о аутентичној чаури калибра 76мм са Кајмакчалана коју чува као сведока бурне историје нашег народа, а потом је позвао професорицу српског језика Веру Поповић да прочита писмо српског војника Јосифа Димића са фронта. У писму се обраћа својој породици, не знајући да му је мајка већ умрла од дифтерији, од које и сам умире на острву Видо. Писмо је путовало триипо године.
Своје даље излагање посветио је Катини Левандис, Гркињи, пиротској снахи, жени која је заслужна за постојање грчког војничког гробља у Пироту, јединственог у Србији. Екатерина Левандис коју су од милоште звали Катина је симбол српско-грчког пријатељства. Током ангажовања у Црвеном крсту упознала је, заљубила се и удала за Пироћанца, српског војника Петра Станковића са којим је дошла у Пирот. Катина је сакупила кости 358 грчких војника страдалих од хладоће и болести у околини Пирота и успела да формира грчко војничко гробље. За своје заслуге одликована је од стране грчке и српске владе.
Светлана Николић евоцирала је успомене на Катину Левандис, баку своје школске другарице говорећи о њој као о жени хероју, стубу породице и врсној кројачици, жени коју су у Пироту ценили и поштовали и жени која је много волела Србију.
Програм су песмом обогатили чланови певачког друштва “Златно грло”, а трибину је водила Сања Живковић.
Трибина је била испуњена емоцијама, сећањем на јунаштво оних који су дали живот за слободу и херојске напоре српског народа чиме је дат важан допринос очувању и неговању културе сећања, слободарских традиција и патриотизма.
