Годишњица рођења мајора Косте Тодоровића обележена је полагањем венаца на спомен бисту и сећањем на његову мученичку смрт од стране Аустро-угара 1914. године.

Венце су положиле делегације Удружења потомака „Мајор Коста Тодоровић“, СУБНОР Ужице, СУБНОР Севојно, Удружење војних пензионера Ужице и Удружење ветерана Ужице. Полагању венаца претходио је помен уз саслужење свештенства ужичке цркве, а обележавању годишњице присуствовали су ученици Ужичке гимназије са наставником историје.

Рођен је у Ужицу а умро у борбама код Сребренице 14. септембра 1914. Коста Тодоровић је рано остао без родитеља што му отежава одрастање, али га и очвршћује. Учио је занат послужујући по туђим кућама. Два разреда реалке завршио је у Ужицу, од 3. до 6. разреда у Београду а остатак у Ваљеву. По завршетку 7. разреда гимназије, Коста ступа у чувену 32. класу Војне Академије која је дала војводу Вука Поповића војводу Брану Јовановића, Воју Танкосића и друге.

Као млад потпоручник Коста служи од 1901. године у родном граду Ужицу, а онда као капетан у Пожеги, а касније као погранични официр у Лозници. Већ тада Коста ступа у преписку са Принципом и његовим сарадницима који ће касније у Сарајеву убити Франца Фердинанда. Након атентата Коста бива оптужен за саучесниство и неко време се примирује. Још раније, за време рата са Турцима Тодоровић се истакао у борби. О њему се почињу испредати легенде, важи за поузданог, храброг официра који је увек спреман се жртвовати за добробит отаџбине.

Када је након атентата објављен рат Аустроугарској, Коста се јавља у штаб Ужичке војске.

Међутим, он по својој молби образује герилску чету и одлази у помоћ браћи са друге стране Дрине. Дана 4. августа 1914. године по наређењу српске Врховне команде формирана је у оквиру Горњачког одреда „Чета Косте Тодоровића“ са око 150 људи под командом мајора Тодоровића. Та чета је прешла Дрину код Сребренице и ту долази до жестоких борби са непријатељем у којој се Коста Тодоровић истиче као и небројано пута до сада. Међутим, у потоњим борбама око Сребренице на Караџића брду са Аустријанцима, он бива тешко рањен у слабине и обе ноге и склања се са својим верним пратиоцима на место недалеко од јека борби. На његову несрећу, Аустријанци га ту налазе и 14. септембра 1914. године живог га спаљују у центру Сребренице заједно са својим саборцем Јованом Живановићем, студентом родом из Брчког. Француски новинар Анри Барби који је тада био са српском војском као извештач париског „Журнала“ пише: „морам овде да забележим запрепашћујући злочин који је један мађарски официр извршио над српским мајором Тодоровићем наредбом да се направи ломача од дрва на коју је положен заробљеник“.

На месту Костиног страдања септемба 1924. године преживели добровољци су подигли споменик јунаку носиоцу три споменице да сведочи о величини његове херојске смрти. По наређењу усташа споменик је 1941. године срушен. Крсто Катанић из Скелана успева да срушене камене плоче под окриљем ноћи превезе и закопа у земљу где су биле све до 1996. године када је споменик обновљен.

Подружница Савеза удружења ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920, му је на његов рођендан у центру Ужица подигла бисту 2000. године.