ИСТОРИЈА НА ЛИЦУ МЕСТА

У Нишу влада изузетно велико интересовање припадника система одбране и грађана Србије за спомен – собу, која има готово све карактеристике музеја, али због строгих прописа не може да се тако назове. Наиме, музеј, према међународним правно-административним узусима, не сме да буде смештен у објекту где обитава оперативна војска и мора да има запослене кустосе и стручњаке других профила.

Поменута спомен-соба налази се у згради Команде Копнене војске, у њеним ходницима, који су, захваљујући дуготрајном и упорном раду и својеврсним достигнућима у истраживачким искорацима у прошлост припадника тог састава Војске Србије, претворени у својеврсни музеј, који на најбољи начин представља нашу оружану силу од 7. века до данас.

Они који су већ били привилеговани да виде то дело официра, подофицира и цивилних лица на служби у Команди КоВ остали су очарани поставком, порукама које су могли да прочитају у многобројним текстовима, доследношћу тима људи који су непоновљивом истрајношћу и упорношћу „ископали“ и до сада непознате податке, фотографије и предмете, експонатима што „говоре“ историју, снагом патриотизма који извире из сваког документа и артифакта и величином јунаштва бранилаца слободе, правде и људског достојанства.

Спомен – соба КоВ-а и гарнизона Ниш, наравно, није дотупна само „привилегованима“, већ могу да је походе сви грађани Србије, да се поклоне именима и ликовима јунака који су положили животе на олтар отаџбине и невиних цивила који су себе уградили у темеље Србије.

Највеће заслуге што је наш систем одбране добио поставку која превазилази музејске оквире и стеге, а зрачи порукама витештва, слбодарства, оданости отаџбини и неизмереног човекољубља, припадају команданту КоВ-а генерал – потпуковнику Милосаву Симовићу, који је пре неколико година, са припадницима јединице у Врању, готово ни из чега створио Спомен – собу Четврте бригаде.

Војничка душа

Зграда у којој је спомен – соба изграђњена је 1938. године за потребе тада Пете армијске области, а од 2007. ту је смештена Команда Копнене војске. У поставци су представљени бојеви и битке наше војске, српски владари од 7. века до данас, историјат војних формација у Србији, ознаке ранијих и садашњих јединица, команданти армија и дивизија, начелници Генералштаба од 1876. године до данас, министри одбране, заставе од 13. до 21. века, униформе од 1806. године до данас, сви генерали Копнене војске (њих више од 1. 500), те личности које имају везу с војском, попут Арчибалда Рајса и Ђорђа Михајловића, чувара српског гробља у Солуну.

-Руководећи се значајем историјске баштине и из поштовања према погинулим браниоцима, посебно у 20. веку, односећи се часно према породицама погинулих, покренули смо акцију унутрашњег уређења зграде, а ускоро и спољашњег, да светли пуним сјајем, како би се на тај начин у Нишу осетила војничка душа. На почетку истраживачких радова рекао сам припадницима Команде да ћемо да радимо, углавном, ван радног времена, да нема дневница, нема слободних сати и дана… Рекао сам, такође, да нећу да се љутим на оне који не могу да ме прате, да им на томе нећу замерити. И кренули смо… Сви. До данашњег дана нико ми није рекао не… То је велики рудник, у коме готово сви имамо посла. Хоћу овим људима најмање за седам година да продужим живот, јер када виде своју фотографију, да неко брине о њима, живеће дуже. Наша је жеља да сваки грађанин Србије, сваки војник који уђе у ову зграду и посети спомен-собу, на треутак се подсети да поред своје мајке има још једну лепу, пркосну, добродушну мајку, за коју ће с поносом рећи: „Мајко Србијо, волим те“ – каже генерал Симовић.

Експонатима су представљени српско-турски ратови, балкански ратови, Први светски и Други светски рат, ратови на простору СФРЈ 1991. 1998. и 1999. године, када је бомбардована и зграда у којој је формирана спомен – соба. Ту су заставе пукова, бригада и дивизија из Првог светског рата и Другог светског рата…

У спомен-соби, која је саставни део својеврсног музеја, налази се више од 16. 000 имена и презимена погинулих војника и старешина, полицајца и грађана Ниша и околине  у српско-турским и балканским ратовима, Првом и Другом светском рату, војници ЈНА страдали у оружаним сукобима на простор СФРЈ, сви војници херојске Треће армије и Копнене војске поинули у агресији НАТО-а и у Копненој зони безбедности.

Историја на длану

У 29 целина забележени су називи јединица од војске кнеза Вишеслава и Радослава у 7. веку, војске кнеза Лазара у 14. веку, до данашњих дана. Затим бојеви и битке, историјат данашњих бригада, бојеви и битке од Деског поља 1042. године и Галипоља 1312, до Косовске и Маричке битке, Солунског и Сремског фронта, потом Паштрика и Кошара 1998. и 1999, те Ораовице 2001. године. Обухваћени су и Ниш од Константина Великог, Медијане, Чегра, Ћеле-куле, те познате личности из јавног, културног и спортског живота града. Може се спознати историја Војне болнице у Нишу до тамошњег новог Клиничког центра.

Поставка о гарнизону обухвата све о 63. Падобранској бригади, о Трећој бригади Копнене војске. Следе целине о посетама високих државних и војних руководилаца, краљева, председника, министара одбране и начелника Генералштаба  1898. до 2018. године, затим цивилно – војна сарадња у 20. веку и почетку 21. века, команданти оперативно – стратегијског нивоа од 1870. до 2018. године, владари и председници од 7. до 21. века, попечитељи војни, министри војни и министри одбране од 1811. до данас, те начелници Генералштаба од 1876. до 2018. године, државни грбови, штитови од 7. до 21. века, државне заставе…

У спомен – соби злати се војна инсигнија, надовезује се војна организација од 1804. до 2018, упечатљиве су униформе од 1860. до данашњих дана. Настављају се прикази ратова од средњовековне Србије, Првог и Другог српског устака… агресије НАТО-а и активности у Копненој зони безбедности, верска служба у 20. и 21. веку, заменици команданата, начелници штабова и помоћници команданата КоВ-а од краја 19. до почетка 21. века.

Стотине непроспаваних ноћи

У музеју се чува реплика лука и стреле и топуза српских витезова, наоружања које је произведено у „Застави“ Крагујевац,  макете борбених система и опрема родова у саставу КоВ-а. Ту је и музичка свакодневица у 20. и 21. веку, фотографије генерала од 1872. до 2018. године, официри, подофицири и цивилна  лица који су радили у згради где је смештена спомен – соба од 1992. до 2018, војне параде од 1904. године 2014. године…

Посетиоци који буду долазили у зграду имаће прилику да виде богату историју и традицију,  своје претке, схватиће пта смо били, шта смо у данашње време и шта ћемо бити у будућности. На крају боравка у музеју КоВ-а ваља посетити и спомен – собу вида КоВ-а која се налази покрај богослужбеног простора, то јест поред војне капеле Светог Георгија.

Одлазећи из овог специфичног музеја, какав вероватно није на овакав начин устројен нигде на свету, препуни лепих утисака, обузети емоцијама, не можемо да се отмемо размишљању колико је хиљада часова рада, стотине непроспаваних ноћи, а понајвише љубави уграђено у целину што представља историју најстаријег вида оружаних снага. Сваки текст ишчитан је и редигован најмање седам пута пре него што је постављен. Неки подаци проверавани су и по десет пута. Истраживачки контакти остварени су са људима из скоро целе Србије.

Команда КоВ-а у Нишу данас је својеврсна луча јунаштва, витештва и слободарства. Припадници тог састава Војске Србије достојни су наследници неустрашивих и славних предака. У Спомен – соби Копнене војске, данас, више него икада, видљиво је да Србију има ко да брани!

З. Пешић