Сремски фронт (2)

ФАШИЗАМ НЕЋЕ ПРОЋИ

На Сремском фронту се скупу обратио председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић:

„Драги борци, уважени пријатељи, омладино узданице Србије, на овом месту у благословеном Срему где је срце побеђивало челик почива од краја Другог светског рата више од 13 хиљада најсавеснијих наших кћери и синова окупљних у редовима младе народне партизанске војске са неузаустављивом совјетском Црвеном армијом да освоје слободу од фашиста и њихових исто толико бруталних додворица.

Памтићемо док је света и века са дубоким пијететом да су Црвеноармејци, далеко од своје отаџбине, положили на олтар братске државе преко 1100 живота, а из Отаџбинског фронта Бугарске погинуло је, у заједничкој победи над хитлеровском армадом, 630 бораца.

ГОРЕЛО ЈЕ И НЕБО

Сремски фронт су крајем 1944.године формирале хитлеровске нацистичке главешине да би до данашњег дана 1945. свим средствима још постојеће моћне војне до тада готове непобедиве машинерије обезбедили повлачење трупа из Грчке и осталих делова Балкана како би се, у оквирима западне Европе и граница већ начетог Дојчланда можда спасили дефинитивног пораза.

Нису фашисти овде дизали белу заставу, оних 175 дана горело је и небо на сремској ораници, али се крај наметнутог рата јасно назирао, пут части и независности био је знан за народ који никад није био погнут и на погрешној страни историје и кад се кретало у одбрану слободе и против освајача у разним временима.

Непоколебљивим јуришима пробијени су мазохистички постављени фашистички обручи, пут нашим партизанима и сабраћи не само по оружју је раскрчен.

Хитлеровци су дизали руке у вис, спасавали сопствену кожу не марећи ни за 30 хиљада сабораца са којима су годинама пре тога сејали смрт по европској широкој територији и о бојовницима из квислиншке неовисне хрватске павелићеве државе притеклим да искажу окупаторима из Берлина лојалност и у видним тренуцима катострофалног пораза.

Тако је на важном геостратешком месту, овде где се стално окупљамо, у Меморијалном комплексу ”Сремски фронт”, за сва времена утемељена стаза, тако се са разлогом сматрало, да је фашизам поражен.

ЈУРИШНИЦИ УЗАЛУД ДИЖУ ГЛАВУ

И јесте. Али само војнички. На жалост и срамоту савремене цивилизације морамо да признамо да је исконско зло човечанства, немилосрдни и увек упорни противник слободе и напретка, фашистичка идеологија поново, чак у перфиднијим облицима, присутна у разним деловима планете.

Брука је велика, туга још већа, што су у слободарској и антифашистичкој Србији изђикали не бројни али по обичају напасни следбеници непоколебљивог љубимца Хитлеровог Трећег рајха, творца злогласне фашистичке формације ”Збор” којег је њен фирер Димитрије Љотић одмах по заузимању Београда 13. априла 1941. ставио квислиншки у службу немачке окупационе командатуре и сместа сејао без устезања смрт по Србији.

Није тек тако за сутра заказан у главном граду Србије протест са ултиматумима за освајање власти без избора! Какав је то и чији симболични знак кад поштени и бар делимично образовни део нашег народа мора да зна да су нас хитлеровци мучки бомбардовали 6. априла 1941. и 13. априла уз фанфаре ушли у капитулирани Београд дочекани од додворица кад је краљевска породица уз министре и камарилу са бисагама главом без обзира нашла спас у безбедним иностраним вилама.

Нису наследници накарадне и надасве опасне фашистичке идеологије тек случајно износили бар у два наврата и вешала на београдске Теразије у близину обелиска што опомиње да су у време немачке окупације на бандерама обешени цивили криви због тога што су патриоте и слободари.

Не оглашавају се код нас и јуришају беспризорним испадима само фашисти,већ и они који су нас читавих 13 година терали под претњом да не смемо да поменемо натовске зликовце што су 1999. ван сваке памети, али и кршећи на најдрастичнији начин међународно право, уништавали из безбедних небеских висина нашу отаџбину.

А онда се безпризивно покоравали амбасадорима тих истих држава, немуштим и несувислим потезима крчили пут терористима са Косова и Метохије да се играју државе у непостојећој држави и сада, кад је нашем народу кренуло узбрдо бар у часном уживању плодова свог рада на самосталном путу бољитка, електричним тестерама и бруталним нападима на све и свакога који није са њима, та  политички неутемељена шаренолика мањина терорише огромну већину опредељену на изборима и покушава да заустави точак историје што се креће ка високом угледу у свету и поред непријатеља који би хтели да буде по оној ”вежи коња где ти ага каже”.

НАДМОЋНО ВЕЋИНСКИ СТРОЈ

А СУБНОР Србије са преко 130.000 чланова, бораца свугде уважене Народноослободилачке борбе у Другом светском рату, са њиховим потомцима, симпатизерима, поштоваоцима, непоколебљивим антифашистима, свим људима добре воље и вечите патриотске савести.

СУБНОР Србије носилац огромног признања Сретењског ордена који додељује Председник Републике и других одличја из међународне заједнице, поручује са светог места у Срему да неће одступити пред арлаукањем против интереса и бољитка наше отаџбине, општег мира, слободе, разумевања, спречавања. дивљања фашизма и империјалних освајања ради интереса оних што снагу виде у топузу.

Вечна је и несаломива Србија. Храбро и сигурно креће напред у јединственом надмоћно већинском строју.

Живела славна народно-ослободилачка борба вечита инспирација у победама. Живело наше заједништво у име сигурне сутрашњице.

Живела младост Србије! Живела наша Србија!“ – рекао је Душан Чукић, председник СУБНОР-а Србије, на великом народном окупљању приликом обележавања пробоја Сремског фронта 1945. и победе над фашистима у Другом светском рату.