Шта у Вранићу неће заборавити

 

ЧЕТНИЦИ СУ КАМОМ ДЕЛИЛИ ПРАВДУ

У селу Вранићу, надомак Београда, у ноћи између 20. и 21. децембра 1943, побеснели четници Драже Михаиловића улетели су у заснуле сеоске домове и започели нељудски крвави пир, пред камамa зликоваца и потом пљачкаша ретко ко је успео да се спасе.

У неколико домаћинстава дични војници избеглог краља и команданта са чином пуковника, кога су од милоште звали „Чича“ масакрирали су 71 особу. На путу су им се нашло и 35 жена и девојака, а нису поштедели ни једанаесторо деце и чак бебе у колевци!

Вранић то никад неће заборавити. На комеморативном скупу о томе је говорио и Владан Пантић у име Удружења „20. децембар“.

„Ту смо, да не заборавимо! Тако смо насловили ову данашњу комеморацију јер Вранић нити може, нити сме да заборави. Ту смо, да бисмо још много тога  рекли, питали, молили и преклињали, али и занемели од количине незнања, злонамерности, безчашћа и дрскости оних, који ову несрећу и трагедију Вранића, која се догодила пре 75. година, користе за презентацију пре свега свог нечовештва путем неистина и лажи, а све зарад прања крви са руку и образа оних крвника и кољаша који починише тај злочин над недужним народом.

Много пута смо као удружење, али и ја лично писали демантије и одговоре, молбе и жалбе, апеле и објашњења послате на разне адресе, борећи се да се истина чује, болна и потресна али једна једина.

То је био  наш одговор на лаж и фалсификовање на увреде и скрнављење наших жртава, на не схватљиву дрскост и безобразлук тих такозваних познавалаца историје, адвоката, судија, новинара и свих осталих чувара Дражиног лика и дела, који су без трунке части и савести спремни да устврде и напишу и овакве бестијалне лажи.

Па кажу:

– Злочин у Вранићу је освета једног локалног моћника.

– Покољ народа није био за џабе, мора да су то заслужили.

– Партизани се пресвукли у четнике и поклали народ у Вранићу. Логичан закључак је да су тако поклали сопствене породице.

– Командант Зека оставио 12. рањених четника, код партизанских породица на чување, па их сутрадан затекао мртве, а онда је из освете и беса сакупио 10-15 одраслих мушкараца, извео их ван села и стрељао а комунисти су после рата додавали број жртава онолико колико је то њима одговарало. Случајно је страдало једно дете.

Да ли је за овако нешто потребан коментар или психијатар за аутора тог текста.

Да ли да ћутимо или да кажемо истину, да ли  треба можда да признамо кривицу и да кажемо да су у праву они што поклаше. Да ли треба да признамо да Вранић не зна ко је то учинио па то треба да нам кажу неки Самарџићи, Лазићи, Живковићи, Павловићи, Чотрићи и сви други њима слични?  Да ли то значи да Вранић није знао да преброји своје мртве кад је освануло најтужније јутро у његовој историји, па се неко дрзне да сипа со на рану да вређа здрав разум и испира мозак овом народу. Какви су то људи, а да нису налик онима из 1943, кад се усуде да се играју са стотинама литара проливене крви тих недужних наших суграђана који страдаше у тој ноћи пакла и ужаса, у тој ноћи највеће српске срамоте и стида.

Престаните са лажима и измишљотинама у које ни сами не верујете.

То што чините је злонамерно и нечасно. Престаните да браните, неодбрањиво, да црно бојите дугиним бојама, да проглашавате издајнике и кољаше за некакве патриоте и борце за слободу, јер они су заувек оставили крваве трагове и стазе по овој Србији, и никакве Ваше лажи то изменити неће.

Дођите у Вранић да се суочите са својом заблудом и незнањем, или са својом злонамерношћу, дођите да се заједно поклонимо сенима ових наших жртава тог четничког лудила и безумља. Без тог и таквог Вашег геста, којим ћете доказати Вашу вољу и жељу за истином, све Ваше дипломе и титуле, докторати и магистрати биће за нас ништавни и неважни.

20. децембра 1943. године увече, I батаљон Посавске бригаде, Авалског корпуса, дакле регуларна јединица равногорског покрета извршила је на крајње свиреп начин покољ недужног народа Вранића. Била је то пре свега одмазда за непослушност и за велики допринос Вранића у НОП-ту као и лек за четничке поразе, фрустрације и понижења. После вишемесечне припреме злочина сачекало се Дражино наређење из октобра месеца у коме он тражи да се терен од Космаја па до Београда што пре очисти од комуниста и то је било зелено светло за реализацију једног од највећих злочина у II светском рату овде у Србији.

У 14. породица са још 5. појединачних убистава, четници су те језиве ноћи заклали и убили 68. наших мештана, 35. су биле жене и деца. 11-торо деце било је млађе од 15. година. Четири девојке су вишеструко силоване пред својом породицом па су заклане заједно са њима. Двоје деце убијено је у колевкама. Мали Љубомир Пантић од годину дана и још млађа Катарина Илић стара свега 5. месеци. Од четничке каме и куршума током II светског рата страдало је још 23.-је људи и жена тако да је укупан број жртава четничног терора и лудила овде у Вранићу 91.убијено лице. То је трагичан учинак и биланс те „часне“ и „поштене“ Дражине војске овде у Вранићу, који се усуђују да кажу како су они антифашисти и некакви ослободиоци. За све ово што је написано постоје докази и спискови како жртава тако и џелата. Нико до сада није оспорио те чињенице“ рекао је Владан Пантић из Вранића.