…спутајте крме моћне, газите тихим ходом, опело гордо држим у доба језе ноћне над овом светом водом…

Ови стихови Милутина Бојића најбоље сведоче о атмосфери комеморативног путовање које је организовало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Поред министарке Дарије Кисић Тепавчевић и делегације Министарства за рад, Министарства одбране и Војске Србије, министра за борачка питања Републике Српке Душка Милуновића присутна су била и бројна патриотска удружења: Удружење ратних добровољаца, њихових потомака и поштоваоца 1912-1918, Удружење потомака ратника 1912-1920, СУБОС, Удружење ветерана Жандармерије, Удружење пензионера.

СУБНОР Србије представљали су: пуковник – пилот Зоран Јаковљевић – члан Председништва и секретар председника генерал – мајора Видосава Ковачевића Станислав Рескушић.

Својим присуством које је на све оставило посебан утисак и понос јесу наши млади кадети Војне академије и Криминалистичко полицијске академије, који су на свим обележавањима показали да српска армија и полиција не треба да брину да ли ће ко имати да наследи часне нам претке.

У ових неколико свечарских дана препуних емоција поноса и туге делегација је учествовала у комеморативним свечаностима у Ипсосу – Дасија- порта цркве, код споменика војницима Другог пешадијског пука првог позива Моравске дивизије „Књаз Михајло“  познатог као  „Гвоздени пук“; Гувији  код Спомен плоче, на месту искрцавања српске војске на острво Крф 1916. године; код споменика војницима Дринске дивизије у Агиос Матеосу; свечаност код споменика Јанису Јанулису у дворишту сеоске цркве у Агиос Матеосу.

Централна државна комеморативна свечаност одржана је на острву Видо где су била уприличена три догађаја – церемонија полагања венаца у Маузолеју, церемонија полагања венаца на Морнаричком крсту. Испловљавање на пучину и полагање венаца на отвореном мору  у „Плаву гробницу“.

Поводом 106. годишњице битке не Кајмакчалану комеморација је одржана на споменик у Егзоплатанусу; а потом на споменик у оквиру локалног гробља „Свети Лазар“ у Општини Алмопија-Аридеа.

Поводом 104. годишњице пробоја Солунског фронта одржана је комеморативна свечаност у оквиру комплекса српског Војног гробља Зејтинлик. На све је посебан утисак оставио и био поздрављен бурним аплаузом легендарни времешни чувар Српског војничког гробља, деведесетшестогодишњи Ђорђе Михаиловић.

Комеморативне свечаности завршене су у недељу Савезничком церемонијом полагања венаца на Поликастру где се налазе бисте петорице председника Влада земаља савезница (Србије, Грчке, Француске, Италије и Велике Британије).

У повратку је одржана комеморација у Удову у Републици Северној Македонији и положени венци у Спомен-костурници Валандовским жртвама.

Ово су све само факти, који нажалост не могу да пренесу шта се дешавало у нашим срцима док смо газили путевима часних нам предака, који нису нигде обрукали своју мајку Србију.

Заменица градоначелнице Крфа у свом говору је рекла како српски војник на Крфу није поломио нити једну гранчицу маслине, а некмоли учинио шта друго што је лоше. Становници Крфа (којих је тада било пет пута мање него српске војске) дочекали су наше ратнике са страхом и зебњом, а испратили их са благословом и песмом.

Зато се враћамо на почетак нашег текста и последње строфе „Плаве гробнице“: „Стојте галије царске! У име свесне поште, клизите тихим ходом, опело држим, какво не виде небо јоште, над овом светом водом“