СТРАШНА ОДМАЗДА И МИЛОСРДНИ АНЂЕО НАД НИШОМ

Ниш је највише бомбардовани град у Србији: Немци 1941, савезничка авијација 1943. и 1944. и НАТО алијанса 1999. године.

Бомбардовање Ниша 8. априла 1941. године у оквиру Хитлерове освете над непокореним Србима, под шифром „Одмазда“, био је један од најцрнијих дана у новијој историји града. Тог дана, у 5,30 сати, два дана након званичног почетка рата у Југославији и бомбардовања Београда, авиони Трећег рајха са 40 бомбардера „штука-јункерс 87“ и двадесетак ловачких авиона, обрушили су се на Ниш. Град је тада први пут бомбардован у Другом светском рату. Немачки авиони, који су полетели с аеродрома у Бугарској, дошли су из правца Сићева.

Ниш је у зору већ био засипан бомбама негде код Трошарине, а онда је настрадала болница, па затим мештани у Улицама Божидарчевој, Таковској, Стојана Протића, Цара Константина, Приморској, Војводе Гојка, Војводе Степе и друге. Народ није био припремљен за надолазеће страхоте. У том ваздушном нападу страдало је 400 Нишлија, а више од 500 је рањено. Највише је тада страдало радника индустријских постројења који су били у фабрикама или ишли на посао.

Немачки пилоти, поред тога што су испуштали своје товаре бомби, осветнички су пуцали из митраљеза на народ који се кретао улицама. Трагичност овог варварског чина још је већа, с обзиром да су у тренутку изненадног напада, многи људи још спавали, јер су многе породице остале затрпане испод срушеног бетона. Иза овог бруталног напада нишким сокацима чули су се урлици, безнадежна вриска грађана и запомагање оних којима су бомбе откидале удове а митраљези сејали смрт. Очигледно, циљ је био да се побију невини људи како би се утерао „страх у кости“ непослушним Србима. Уствари, злочиначки напад био је освета граду у коме су око тредесет хиљада Нишлија 27. марта отворено протествовале приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Такође, освета је уследила и због тога што је, иако слаба и технички застарела српска артиљерија, на дан када је бомбардован Београд, изнад Ниша оборила један од три извиђачка немачка авиона и при том заробила пилота из обореног авиона.

У граду није било никаквих склоништа од ваздушног напада што је допринело да жртава буде далеко више. Људи су престрављени бежали у кућне подруме и околна поља. Зграде су се рушиле затрпавајући народ. Живот је у потпуности паралисан. Онеспособљене су водоводна, електрична, телефонска и канализациона мрежа. После напада у граду је настала паника. Више од половине грађана напустило је Ниш и отишло у околна села. Мртве није имао ко да сахрани. Касније, они који су страдали у бомбардовању, сахрањени су у заједничкој гробници на Старом гробљу, где се и данас налази спомен-обележје.

Војни штабови са војском су, такође, у току наредне ноћи напустили град. Остале су малобројне војне јединице без икаквих директива за даљу одбрану.

Одмах иза бомбардовања 9. априла, из правца Беле Паланке немачка 11. oклопна дивизија, из састава моћне 12. армија фелдмаршала Вилхелма Листа, са 19 дивизија (пет оклопних, три моторизоване, осам пешадијских и три брдске), усиљеним маршем се пробијала ка Нишу. Успут је разбила слаби отпор мањих делова Топличке дивизије на положајима код Шпаја (Плоча). Немци су око 9 часова истог дана заузели Ниш и наставили напредовање према Прокупљу, Алексинцу и Београду. Интересантно, један војник бивше југословенске војске, скривен у нишкој тврђави, из топа је опалио на немачку колону која је надирала преко гвозденог моста којом приликом је један њихов тенк уништен. На непознатог родољуба немачки војници осули су жестоку паљбу, убили га и продужили ка Београду.

Бомбардовању Ниша претходиле су масовне 27. мартовске демонстрације народа у многим гардовима наше тадашње државе. Тај улични протест, потпомогнут британским и страним обавештајним службама, разљутио је Берлин тако да је Хитлер одлучио да казни Југославију. Када се сазнало за демонстрације и пуч у Београду Хитлер је брзо реаговао потписавши „Директиву 25“ о нападу на Југославију. Југославију је без објаве рата напала Немачка, којој су се придружиле италијанске и мађарске трупе. Казна за Србе и поход на Балкан уследио је ваздушним нападима на Београд у зору 6. априла. Истовремено бомбардовани су и цивилни и војни објекти у Југославији, првенствено у Србији.

Створивши превласт у ваздушном простору снаге Вермахта расчистиле су пут за упад оклопних и моторизованих дивизија које су се са разних страна усмериле на четири југословенске армије на северу земље, из Мађарске и Италије. По уласку Немаца у Београд 12. априла, истог дана су мађарске трупе окупирале делове Војводине. Из Бугарске немачке трупе су продрле у Вардарску долину и низ Повардарје ка Солуну и тиме одвојиле наше војне снаге од грчких, спречивши формирање заједничког фронта. После дванаест дана југословенска војскаа је капитулирала, а земља раскомадана. Краљ и влада избегли су из земље. Последица безусловне капитулације била је заробљавање и интернирање припадника Југословенске војске, предаја оружја и ратног материјала окупатору. Није се дуго чекало на организовани отпор народа, који је убрзо отпочео, с масовним устанком јула месеца у свим крајевима државе. Српски народ је био први који је 7. јула отпочео с оружаном борбом против окупатора.

Међутим, поред бомбардовања фашистичке Немачке – 6 пута, Ниш је први на листи градова по броју савезничких бомбардовања током Другог светског рата у 1943. и 1944. години. Амерички и савезнички авиони бомбардовали су га чак 16 пута, када је усмрћено више од 250 цивила, укључујући више десетина деце, на стотине цивила рањено и причињена огромна материјална штета, док су немачке окупацине снаге претрпеле незнатне губитке. Уствари, Ниш је град који је током Другог светског рата највише бомбардован град на територији Југославије, мање и од Београда 11 пута, Краљева 6 пута, Подгорице, Земуна и Алибунара по 4 пута, Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприја и Поповац код Параћина по 2 пута, Сремска Митровица, Рума, Велики Бечкерек (Зрењанин), Крушевац, Пећ, 3, Крагујевац, Ковин, Панчево, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Грделица, Лесковац, Подујево, Рашка, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина и други.

Стратешки циљ ових ваздушних удара био је спречавање повлачења немачке групе армија Е, која је повлачећи се из Грчке на север требала да ступи у борбу на другим фронтовима. Да би се постигао овај циљ бомбардоване су саобраћајнице, немачка ратна техника и складишта дуж линије повлачења. Ипак на терену ствар је изгледала другачије. Због несистематског бирања циљева било је много цивилних жртава, док је немачка ратна машинерија пролазила са много мање губитака.

И у НАТО агресији на СРЈ 1999. године, на основу прецизних података Народног музеја у Нишу, Ниш је највише бомбардован град у Србији. Град је први пут бомбардован 25.марта у 20. 28 часова када су пале бомбе на касарну „Стеван Синђелић“. За 78 дана у рату, Нишлије су под ваздушном опасношћу провеле 45 дана, односно 1.253 сати и 56 минута. За 11 недеља НАТО агресије на СРЈ, град и околина доживели су 40 бомбардовања – 28 ноћних и 12 дневних. На војни аеродром Ниш бачено је 297 авио бомби, 14 касетних и једна крстарећа ракета. На објекте у граду испаљено је 94 пројектила, 11 контејнера касетних бомби и 8 графитних. Пронађена су 53 неексплодирана пројектила на подручју града и околних села. Захваљујући дејствима ПВО јединица ратног ваздухопловства из састава 161. ваздухопловне базе војног аеродрома у Нишу, много НАТО пројектила није погодило свој циљ. „ Ракеташи“ су са различитих позиција, са застарелом техником, дејствовали са преко 33.000 различите муниције по непријатељским пројектилима и авионима.

Погинуло је 57 Нишлија: 26 цивила, 22 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а Србије. Око 60 људи је теже и преко 200 лакше рањено. Срушено је 120 а оштећено преко 3.400 стамбених, пословних, инфраструктурних и војних објеката. Уништено је или оштећено 107 моторних возила – 10 аутобуса и 97 аутомобила. У првим данима агресије НАТО је гађао војне циљеве. У данима који су дошли током априла и маја, страдало је све више цивилних и привредних објеката. На мети је била Дуванска индустрија али и пијаца, клинички центар, мост. Ови напади никако нису били извршени на „легитимне“ војне циљеве јер су иза себе оставили жртве – погинуле, рањене. И оставили су грађане Ниша у страху да ли ће и они у неком моменту постати „колатерална штета“ како су страдале цивиле називали челници НАТО пакта. Међутим, то поносни Ниш никада неће заборавити и вечно ће памтити херојски отпор НАТО агресору и својих невиних жртава.

Председник Скупштине СУБНОР града Ниша

Др Видимир Вељковић, редовни професор, пуковник у пензији