СУБНОР ЛЕСКОВЦА ОБЕЛЕЖИО ДАН ПОГИБИЈЕ НАРОДНОГ ХЕРОЈА КОСТЕ СТАМЕНКОВИЋА

Народни херој Коста Стаменковић је рођен 15. октобра 1893. године у Лесковцу у радничкој породици. Као народни трибун лесковачког краја, изабран је за првог секретара Окружног комитета КПЈ за Лесковачко-Врањанског подручја. Као изабрани делегат био је на Петој партијској конференцији у Загребу, на којој је постао члан Централног комитета КПЈ.

Историја радничког покрета лесковачког краја, тесно је повезана са радом и животним путем Косте Стаменковића. Као ужарски а касније и пекарски радник, 1935. године на основу Закона о заштити државе, ухапшен је и оптужен за шитење комунистичке пропаганде. Ово хапшење и суђење било је прворазредни догађај за Лесковац а целокупно држање Косте означило је осуду те судске фарсе. Комунисти су као језгро револуционарног покрета радника и сељака Лесковац учинили „Црвеним градом“. У тој ситуацији, да би га одвоjили од народа, режим хапси Косту и шаље у логор у Билећи 1. фебруара 1940. године. После одласка Моше Пијаде из тог логора, Коста је изабран за секретара партије у логору.

У тој ситуацији, из Лесковца креће петиција радника и сељака ка Кнезу Павлу и југословенској влади, после које се хапси првих десет потписника. Коста је ослобођен и у Лесковцу дочекан уз овације огромне масе радника и сељака, ношен на раменима од железничке станице главном улицом Лесковца. Тако је Коста својом личношћу и животом представљао оличење свега најбољег што је КПЈ дала између два рата.

У првим данима рата учествује у формирању првог партизанског одреда 10. августа на планини Кукавици. И ту његова реч се поштује и уважава, делује као покретачка снага и мозак партије.

После првих успеха и акција које доводе до ослобађања већег дела територије, на којој је деловао Окружни комитет КПЈ Лесковац, долази до жетоке офанзиве удружених снага Немаца, Бугара и домаћих издајника. Наилазе тешки дани за још недовољно наоружане партизанске одреде у Поречју, Пустој Реци, Јабланици на Бабичкој Гори. У марту 1942. године, офанзива је најжешћа и долази до повлачење партизанских одреда. Са борцима се повлачи и Коста Стаменковић, који у једном шумарку код с.Шилова бива опкољен од стране четника. Са њим су биле ћерка Лепша, Мара и Оливера Ђорђевић. Опкољене у безизлазној ситуацији,четници су их позвали на предају. Међутим уз громогласни повик “Партизани се не предају непријатељу“, Коста је активирао бомбу, од које гину он и његове сапутнице и саборци, ћерка Лепша и партизанке Мара и Оливера. Начин на који је умро готово симболичнo одсликава његов карактер и живот. Он је рођени борац и заточеник идеје, свестан да са њим не умире сама идеја.