„Традиције су предање, преношење на нова поколења идеја, веровања, моралних вредности, обичаја и искустава прошлих генерација. Оне су саставни део духовног живота људи и њиховог погледа на свет. Појмом традиција изра­жава се део прошлости који је остао да живи у мислима, осећањима, навикама и васпитању човека.

Револуционарне традиције су мисао о стварним тежњама и искуствима про­шлих генерација у радикалном мењању социјалног положаја човека, друштвених класа или укупних друштвених односа у једном друштву.”28

Традиције помажу да преживимо ‘ново време’ и сачувамо своју култур­но-историјску баштину и да усвајамо оно ново што је вредно и што умемо да разумемо.

Неговање и развијање традиција је организована политика, васпитно-обра­зовна, културна и практична друштвена активност. Том активношћу се проши­рују и продубљују знања о најважнијим историјским збивањима и актерима и трајним друштвено-моралним вредностима, искуствима и тековинама ослобо­дилачких и револуционарних борби српског народа и та искуства и вредности се примењују у савремености. Битна карактеристика друштвене активности неговања и развијања ослободилачких и револуционарних традиција јесте и стални критички однос према стварности, а СУБНОР Србије је један од нај­значајнијих иницијатора и непосредни учесник у заједничким друштвеним актвиностима на подручју ослободилачких и револуционарних традиција.

Начине неговања револуционарних традиција, посебно патриотских и слободарских, и задатке Савеза бораца на том пољу, определио је Оснивачки конгрес ове организације 1947. године.

Обележавање годишњица значајних догађаја и личности из Народноослобо­дилачке борбе и свих ослободилачких ратова јесте и остаће један од најчешћих облика неговања и развијања слободарских и револуционарних традиција.

На оснивачком конгресу СУБНОР-а Југославије дефинисани су задаци не­говања и развијања револуционарних традиција:

• прикупљање историјске грађе о НОБ-у,
• отварање музеја посвећених НОР-у,
• објављивање публикација и подизање споменика и других спомен­-обележја којима ће се чувати сећање на догађаје, борце и жртве Другог светског рата.

Покренута је и иницијатива издавања хроника, мемоара, записа и других облика стваралаштва на бази историјски утемељених чињеница, као и осве­тљавања тековина ослободилачког рата кроз литературу, филмове, штампу, радио-телевизијске емисије, ликовна дела и друге облике стваралаштва.

На конгресима и скупштинама СУБНОР-а Србије неговање традиција та­кође је било једно од основних питања, на којима су јасно дефинисани облици неговања традиција, а посебно: обележавање јубилеја и годишњица; изградња и чување споменика и спомен-обележја и спомен-гробаља; сви облици стварала­штва у књижевности и култури; место и улога музеја и архива и др.

На предлог Републичког одбора CУБHOP-а Србије у оквиру ССРН, 1974. и 1975. године, образовани су координациони одбори за неговање и развијање револуционарних традиција, чиме су обезбеђени организациони услови да све друштвено-политичке и неке друштвене организације, на бази јединствене ори­јентације, развијају широку активност неговања револуционарних традиција.

У току 1979. године, у ССРН донети су Ставови о обележавању историјских догађаја. Касније су усвојени и календар годишњица значајних догађаја и лич­ности 1986–2000. године и друга документа. Тим и другим мерама учињен је знатан напредак у осавремењавању и садржинском обогаћивању активности неговања и развијања револуционарних традиција.

Влада Републике Србије је, 19. августа 1997. године, донела Одлуку о обра­зовању Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Облици неговања традиција

СУБНОР различитим активностима обележава важне историјске догађаје негује традицију:

• обележавањем значајних датума и годишњица;
• организовањем посета важним историјским местима и споменицима;
• уређењем и одржавањем гробова и гробаља;
• изградњом и одржавањем споменика и спомен-обележја;
• организовањем академија, свечаних седница и других свечаности пово­дом годишњица најважнијих догађаја и датума посвећених значајним личностима;
• издавачком и информативном делатношћу;
• разним видовима културног стваралаштва, као што су:
  • литература,
  • филм,
  • позориште,
  • ликовна уметност;
• делатношћу књижевно-публицистичког фонда „Драгојло Дудић”;
• организовањем саветовања и трибина о неговању традиција и њиховом значају;
• предавањима поводом значајних догађаја из НОР-а;
• информацијама и приказима у штампи, на радију и телевизији;
• делатношћу музеји и архиви;
• доделом одликовања, признања и захвалница.

Обележавање значајних датума и годишњица

Обележавања значајних догађаја из Народноослободилачке борбе, ратова деведесетих година и НАТО агресије на СРЈ један су од најчешћих и најпо­пуларнијих облика неговања и развијања револуционарних и слободарских традиција.

Народноослободилачка борба је била богата великим догађајима који су представљали преломне тренутке за националну историју. Њихово обележа­вање данас доприноси преношењу вредности из те борбе на савремене услове.

У периоду 1952–1955. године у Србији је одржано 1.030 разних прослава и обележавања значајних догађаја из НОБ-а, формирања ратних јединица, ослобођења појединих места и друго.

У периоду 1955–1964. године Република Србија је учествовала и у просла­вама догађаја из НОБ-а општејугословенског значаја, као што су биле прослава годишњице битака на Сутјесци и Неретви, годишњица оснивања Комунистич­ке партије Југославије и Савеза комунистичке омладине, годишњица Другог заседања АВНОЈ-а и др.

У периоду 1964–1968. године такође су одржане прославе и обележавања значајних догађаја из НОБ-а: 1965. године била је 20. годишњица победе над фашизмом, 1967. године 30. годишњица Титовог доласка на чело Комунистичке партије Југославије, 1968. године обележена је 25. годишњица Битке на Сутје­сци. У току 1965. и 1966. године посећени су неки бивши затвори у Мађарској, у Лесковцу је одржан скуп бивших логораша из Норвешке, окупили су се и бивши логораши из Смедеревске Паланке, одржане су традиционалне комеморације на Бањици и Јајинцима.

У периоду 1968–1978. године обележене су 30. годишњице великих дога­ђаја из НОБ и победе над фашизмом. У наредном периоду, 1978–1982. године, јубилеји и годишњице у Србији обележавани су по јединственом календару ССРН: 35. годишњица битака на Неретви и Сутјесци, 60. годишњица стварања КПЈ и СКОЈ-а, затим 40. годишњица устанка 1941. године и др.

После смрти Јосипа Броза Тита, 1980. године, активности на обележавању имена и дела Јосипа Броза Тита заузеле су најистакнутије место у неговању револуционарних традиција.

Четворогодишњи период, 1982–1990. године, протекао је у знаку обележа­вања 40. годишњице великих битака и других историјских догађаја из НОР-а и револуције.

Период 1990–2000. године, карактерише обележавање 50. годишњице устан­ка народа Србије, 50. годишњица ослобођења Србије у НОР-у и победе над фашизмом, 50. годишњица од формирања 1. и 2. пролетерске НОУ бригаде, 50. годишњице формирања дивизија и корпуса и већег броја нових ослобо­дилачких бригада у Србији, 50. годишњица битака на Неретви и Сутјесци, 50. годишњица Пријепољске битке. У том периоду такође је обележено пола века од величанствене победе у Бици за мостобран преко Дунава код Батине, као и 50. годишњица ослобођења Београда у НОР-у 1941. и 1945. године. Обележена је и 50. годишњици Стаљинградске битке.

Период након 2000. године карактерише обележавање 60. годишњице и 70. годишњице великих битака и других историјских догађаја из НОР-а и рево­луције, као и обележавање годишњица НАТО агресије на Србију 1999. године.

У овоме периоду СУБНОР Србије учествује у обележавању најзначајнијих догађаја и јубилеје НОР-а, у обележавању дана ослобођења места, општине и града и у обележавању најзначајнијих домаћих и иностраних догађаја из новије историје који се налазе у Календару надлежних органа РС Србије и у Календару СУБНОР-а Србије:

• 24. март – годишњица страдања Србије у НАТО агресији,
• 6. април – агресија Немачке на Југославију 1941. године,
• 12. април – Дан пробоја Сремског фронта,
• Април–мај – годишњице ослобођења логора 1945: Бухенвалд, Дахау, Равенсбрик и Маутхаузен, Павлос Мелас у Грчкој, логора у Норвешкој и др.,
• 9. мај – Дан победе,
• 9. мај – годишњица формирања СУБНОР-а Србије,
• 4. јули – Дан борца 1941. године,
• 7. јули – Дан устанка народа Србије,
• 16. септембар – Саветовање ратних команданата партизанских одреда Србије у Дулену 1941. године,
• 22. септембар – годишњица почетка заједничке операције јединица НОВЈ и Црвене армије у источној Србији,
• 26. септембар – масовно стрељање талаца у Мачви, Шапцу и Јарку – „Крвави марш” 1941. године,
• Октобар, прва субота – комеморација жртвама – Јајинци,
• 13/14. октобар – комеморација жртвама страдалим у селу Драгинци код Лознице 1941. године,
• 14. октобар – комеморација стрељаним родољубима и таоцима у Кра­љеву 1941. године,
• 14. октобар – годишњица завршетка операција за ослобађање Ниша и Јужне Србије,
• 20. октобар – годишњица ослобођења Београда 1944. године,
• 21. октобар – велики школски час у Крагујевцу,
• 21. октобар – годишњица ослобођења Крагујевца 1944. године,
• 23. октобар – годишњица ослобођења Новог Сада 1944. године,
• 11. новембар – годишњица Батинске битке 1944. године,
• 17. новембар – оснивање Главног НО одбора Србије 1941. године – пред­седник Драгојло Дудић и уједно завршетак Књижевно-историографског конкурса „Драгојло Дудић”, који организује СУБНОР Србије,
• 29. новембар – комеморација браниоцима Кадињаче 1941. године,
• 4. децембар – годишњица Пријепољске битке 1943. године,
• 20. децембар – комеморација родољубима покланим од четника у месту Вранићу 1943. године,
• 21. децембар – Дан формирања Прве пролетерске НОУ бригаде у Руду 1941. године.

СУБНОР Србије учествује и у обележавању битака Другог светског рата на југословенском ратишту, као што су: Игмански марш, битака на Неретви, Сутјесци и Козари.

Републички одбор СУБНОР-а Србије укључује се у обележавање одређених историјских догађаја из слободарске историје Србије, које организује одбор Владе Републике Србије, као што су Први и Други Српски устанак, годишњице и јубилеји великих битака балканског и Првог светског рата:

• Кумановска битка – од 23. до 24. октобра 1912;
• Церска битка – 24. август 1914;
• Колубарска битка – 15. децембар 1914;
• Мојковачка битка – 6. и 7. јануара 2016;
• Пробој Солунског фронта – 15. септембра 1918;
• Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар 1918.

Календар обележавања значајних догађаја у години је оријентационог ка­рактера за Републички одбор СУБНОР-а Србије и за све организације окру­жних, градских, општинских и месних одбора. Те организације уз Календар Републичког одбора имају и своје конкретне календаре обележавања значајних догађаја, које спроводе заједно са локалном самоуправом.