НЕИСТИНЕ ДРЖАВНЕ КОМИСИЈЕ
Државна комисија Министарства правде за тајне гробнице, у којој предњаче „стручњаци“ из Института за савремену историју, просто се утркивала да прикаже што већи број жртава – како су рекли – комунистичког режима од 1944. до 1952. године. У том „научном“ раду ова комисија се служила неистинама, полуистинама, подметањима, понављањем имена и све у циљу да би број жртава био већи.
Историјска комисија Окружног одбора СУБНОР-а Шумадије, формирана на предлог ГО СУБНОР-а Крагујевац детаљним прегледом тзв. „Отворене књиге“ ове комисије утврдила је следеће:
У списку су унета лица која никако не могу да се подведу под жртве комунистичког режима и то:
Космајац Ђорђе (РКТГ-40211) агент Специјалне полиције и Залад (стоји уписано Залада) Обрад (РКТГ-79793) убијени су у акцији београдских илегалаца марта 1942. године па се не могу подвести као жртве комунистичког режима од 12.септембра 1944. године (извор: Казивања београдских илегалаца, Београд у рату и револуцији)
Динић Јован, звани „Гроф“ из Крагујевца уписан је три пута под три различита броја РКТГ-22432; РКТГ-26251 ; РКТГ-31359 под којим је наведен као Дикић Јован а заправо се ради о истом лицу. Топаловић Љуба из с.Чумић (РКТГ-25223) и Топаловић Рада (права имена Љубиша и Радмила – РКТГ 25297) из села Чумић уписани су да су нестали у Босни. Провером у евиденцији села Чумић утврђено је да су њих двоје преживели рат и умрли 1985. године Љубиша а Радмила 2000. године. (утврђено на споменику сеоског гробља у селу Чумић)
Смиљанић Мирко – капетан БЈВ (РКТГ-80059) убијен је од стране љотићеваца 12.фебруара 1944. године и не може се водити као жртва комунистичког режима. (извор : књига „На развођу под планином“ аутора проф. ДРагољуба Петровића)
Басарић Миодраг (РКТГ-87505) родом из села Врбета, припадник четничког покрета убијен је у с.Бајчетини од Љотићеваца а не од комуниста како тврде у Државној комисији. (утврђено на спомен обележју у селу Врбети)
Добрић Тодор, родом из села Оклаце (Ибарски Колашин) уписан је два пута РКТГ-15396 и РКТГ-18203. Наведено је да је живео у Београду што је неистина. (извор: сведочење његових најближих)
Токовић Војислав из села Губавце (Медвеђа) уписан је два пута РКТГ-9427 и 9428 а ради се о истом лицу.
Андрија Хебранг (РКТГ-16773) бивши министар у послератној влади уписан је као припадник југословенске војске у отаџбини што је ноторна лаж јер је исти био предратни комуниста.
Оваквих случајева је мноштво што указује да је ова Државна комисија заправо чинила све да увећа тзв. „жртве комунистичког режима“ служећи се између осталог и необјављеном литературом.
На овај начин и оваквим „научним“ радом јасно и недвосмислено се указује да су се чланови Државне комисије просто утркивали како да уз понављање имена, дописивање и слично омаловаже антифашистичку борбу српског народа и додворе се свима који покушавају да то непрекидно чине а у циљу умањивања борбе партизана против фашиста, њихових слугу и домаћих издајника – стоји у саопштењу Информативне службе СУБНОР-а Шумадије.