Шумадија, Поморавље

КОМЕ  ТРЕБА ТАЈ ЗЛИ  ПОКУШАЈ

У новој најезди рехабилитације зла, баш у данима кад се сав прогресивни свет окупља у слављењу победе над фашистима у Другом светском рату, код нас, у Србији, не мирују групације и појединци са покушајима величања зла из прошлости.

У томе се још једном, као пре извесног времена, користи часни парламент, али и судови у којима лица из јавног и политичког живота (неки чак и на наjзначајним местима у апарату врха државе) оповргавају историјска факта и за доказане вође формација, попут Драже Михаиловића, које су од 1941. до 1945. учествовале у масовном убијању нашег народа и били у служби нацистичког окупатора, изналазе мотиве да им опросте правним путем огромне грехе.

Јавни протест поводом таквог понашања јавно исказују организације СУБНОР-а из Шумадије и Поморавља. Посебно због сазнања да је пред Народну скупштину Републике Србије посланик Александар Чотрић, из странке СПО, поднео предлог за ”осуду злочина тоталитарног комунистичког режима почињених после 12. септембра 1944. године”. Ова декларација би се односила на припаднике Равногорског покрета и ЈВуО, кулаке, политичке емигранте, фолксдолчере и припаднике других националних мањина, голооточане, који су страдали „невини“ после рата.

Све што посланик Чотрић наводи у предлогу можда не би било проблематично да не жели да рехабилитује следеће квислиншке формацијe: припаднике „Бали комбтара”, шиптарске војне формације познате по невиђеним злочинима чињеним и после септембра 1944. године, даје кредибилитет злогласним Шабан Полужи, Адем Воци, Џафер Деви и великом броју балиста који су 8. фебруара 1945. године изазвали огромну војну побуну против НОВЈ на КиМ, са последицама и данас присутним. Ко сме да заборави и 700 погинулих партизана и око 1300 рањених који су у то време страдали од балиста, као и 55 балистичких одметничких банди које су деловале на Косову и Метохији до 1953. године.

Одметнике из ЈВуО (четнике ДМ и припаднике Равногорског покрета) који су све до 1957. године убијали невине људе по Србији, а претходно су, од 1941. – 1945. године, окрвавили руке над невиним жртвама.

Предлагач Чотрић заборавља злочине Српка Меденице, Влада Шипчића, Ивана Шљукића, Павла Ивановића, Павловића, Ајдаревића и других одметника.

Проналази место за рехабилитацију четничког зликовца Ђорђа Кузељевића који је у селу Рајковцу код Тополе учествовао у кољашком пиру над Даринком Радовић и њеним ћеркама Радмилом и Станком.

Злогласног шефа полиције Јураја Шпилера који је Војводину завио у црно, а када је ухапшен и као ратни злочинац осуђен на смрт нудио своје полицијске услуге новим властима.

Посланик СПО Чотрић и његови истомишљеници преко тзв. „ Државне комисије за тајне гробнице“, која је на своје спискове ставила огроман број имена измишљених и дуплираних, запео је поново да осуди”комунистичке злочине“. Изгледа да заборављају да је жртава злочина које су починили баш они на које се ова декларација односи (на четнике, љотићевце, недићевце, фолксдојчере, балисте) било превише – злочинци су их побили јер нису хтели да буду слуге окупатора, нису хтели да издају свој народ и своју земљу.

СУБНОР Шумадије и Поморавља апелује на покрајинске, окружне, градске и општинске организације у Србији, а и на све патриотске снаге, да дигну глас против декларације којом се вређају стварне жртве и покушавају да славе сарадници окупатора који су чинили злочине.

Предлог декларације је рађен по туђем диктату, налогу ментора којима је стало да унесу у Србију сваку врсту несигурности и раздора у времену кад су неопходни јединство и разумевање – истиче се у саопштењу Информативне службе СУБНОР-а Шумадије и Поморавља.