У НИШУ ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

На данашњи дан, 11. новембра, прошле су 105. година од када су силе Антанте и Немачка 1918. године у 11 сати склопиле примирје у вагону маршала Фердинанда Фоша у Француској и тиме окончале четверогодишњи рат у Првом светском рату у коме је живот изгубило двадесет милиона људи.

Дан примирја, као државни празник, установљен је у знак сећања на 11. новембар 1918. године када је у Француској у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у 11 часова потписано примирје у Првом светском рату. Примирје је подразумевало прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација и уништење немачких ратних бродова и подморница. Предвиђено је да важи 36 дана, након чега би било обновљено. До закључивања мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године, примирје је обновљено четири пута.

Прекид непријатељства званично је ступио  снагу 11. новембра – једанаест часова, једанаестог дана, једанаестог месеца. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција, а канадски војник Џорџ Лоренс Прајс сматра се последњом жртвом Првог светског рата. Усмртио га је немачки снајпериста у 10.58 часова, непосредно пре ступања на снагу постигнутог примирја.

Многи замисле 11. новембар 1918. године као дан када је пуцњава утихнула и када су земље учеснице Првог светског рата, барем државе победнице, могле да одахну. Али Први светски рат није потпуно престао у 11 часова. Међутим, историчарка Тара Фин пише да је само тог дана било око 11.000 страдалих. несталих и повређених.

Град Ниш је, као и минулих година, у присуству грађана, градских представника, припадника Војске Србије, полицијских управа, као и бројних удружења бораца и њихових потомака, међу којима и делегација нишког СУБНОР-а, полагањем венаца, служењем парастоса и уз војне почасти, на Српском војничком гробљу и гробљу војницима Комонвелта, одата почаст страдалим ратницима.

У име СУБНОР-а Србије Града Ниша венац су положили пуковник у пензији Анђелко Милићевић, председник Градског одбора и члан председништва СУБНОР-а Србије, проф. др Видимир Вељковић, председник скупштине СУБНОР-а Града Ниша и пуковник у пензији Душан Новаковић, члан СУБНОР-а Србије Града Ниша.

Овим чином обележено је сећање на истину, храброст и жртве наших српских родољуба који су оставили своје животе широм Србије у албанским гудурама, у пробоју Солунског фронта – милион и 300 хиљада људи, од чега 69% мушке популације. Упркос томе, Србија је, као и у многим другим ослободилачким ратовима, извојевала слободу. На тај начин Србија се сврстала у ред заслужних, херојских и победничких земаља у једном од највећих ратних сукоба у историји човечанства.

У Србији се од 2012. године као главни мотив за амблем тог празника користи цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе против Бугара, током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Србија је, иако мала и усамљена, у свету упамћена као поносна и храбра држава која се супротставила бројнијем аустроугарском, немачком и бугарском непријатељу, најпре на Церу где је однела прву победу савезника у Великом рату, у одбрани Београда, на Колубари и многим другим местима где су њени војници одсудно бранили своја вековна огњишта. И оно што је најзначајније, српска војска, која је васкрсла као цвет феникс Наталијина рамонда, била је и међу првима која је, након слома Солунског фронта, практично у јуришу за нешто више од месец дана 1918. године ослободила своју отаџбину од окупатора.

Данас је средствима информисања председник ГО СУБНОР-а Града Ниша Анђелко Милићевић изјавио да са поносом на грудима носимо Наталијину рамонду која је вечни симбол победе и херојства Српске војске као и васкрса српске државе. Битке Српске војске из Великог рата изучавају се на војним академијама широм света и зато српском народу нису познате речи пораз, предаја, ропство.

Посебно је истакао: „СУБНОР Ниша има предлог граду и институцијама да од наредне године 11. новембар обележавамо као Дан победе у Великом рату. То су наши борци заслужили и када би наши хероји Гвозденог пука, наше чувене Топлице чули да ми данас славимо примирје не би им било свеједно и зато овај празник не треба тако да назовемо. То је наша најелитнија јединица која је тада дошла до Кикинде и да је имала дозволу ушла би у Беч. Зато не смемо да их заборавимо јер морамо да негујемо културу сећања. Српска војска није никада губила, она је увек била победник“.

Своје обраћање завршио је речима: „Нека је вечна слава и хвала српским јунацима од Кајмакчалана, Колубарске и свих битака за ослобођење Србије и српског народа. Живела Србија и српски род!“.

Ми с правом морамо с поносом да кажемо да је у великом рату Србија била победница, истакао је доц. др Бобан Џунић, председник Скупштине Града Ниша. При том се обратио следећим речима: „Оно што је наш дуг према нашим прецима, нашим дедовима јесте сећање на њих и њихову борбу и сећање на оно што су они дали у тој борби, а дали су оно највредније што сваки човек има – живот. Данас када имамо велика искушења и велике притиске на нашу државу и државно руководство, свакако да сви треба да станемо као један у борби и одбрани нашег народа, наше независности и наше државе“.

Бранислав Радовановић, председник Удружења потомака ратника Србије 1912-1920 Града Ниша истакао је да је у великом рату Србија тада изгубила више од 1.300.000 људи који су дали своје животе за слободу. „Сви они показују и данас да је Србија и тада увек водила одбрамбене ратове а никад освајачке“.

  1. новембра 2023.