У оквиру својих редовних активности СУБНОР општине Аранђеловац у сарадњи са СУБНОР Месне заједнице Лаћарак 18. маја 2022. године је организовано тематско путовање на Фрушку Гору. Ходећи путевима историје чувеним Партизанским путем чланови СУБНОР, су прошли поред више споменика посвећених НОР-у.
Почетак овог тематског путовања био је Манастиру Крушедол. Манастир је задужбина породице последњих српских деспота у Срему – Бранковића. У цркви, испред иконостаса, налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића, тј. деспота Ђорђа Бранковића и његових родитеља, Ангелине и слепог Стефана Бранковића. Такође манастирској цркви, у припрати леже и посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени: патријарх Арсеније III Чарнојевић (1706), митрополит Исаија Ђаковић (1708), патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1748), митрополит Викентије Поповић (1725), гроф Ђорђе Бранковић (ту од 1744), пуковник граничарски Атанасије Рашковић (умро 1753), војвода Стеван Шупљикац (1848), књегиња Љубица Обреновић и краљ Милан Обреновић.
Потом је пут настављен ка центару просвете, духовности и културе Срба у Војводини, Сремске Карловце. Овде су уз предавање представникаа СУБНОР-а Лаћарак гости из Шумадије обишли знаменитости ужег центра Карловаца, гроб вожда Ђорђа Стратимировића, Карловачку гимназију, Капелу Мира и Спомени палим борцима и жртвана НОР-а. За време Другог светског рата Сремски Карловци су били окупирани од стране Немачке војске, након чега град улази у састав Независне Државе Хрватске носећи име Хрватски Карловци. За нечувене злочине, пљачкање свега онога што је српско и православно у Сремским Карловцима, седишту Српске патријаршије, сносе главну одговорност месни жупник Иван Таловац и његов капелан Иван Марковић. Сарадник им је био и катихета Милан Вранчић. После рата, место је постало део АП Војводина, покрајине у Србији, унутар ФНР Југославије. Карловци су ослобођени 23. октобра 1944. када је једна чета Другог батаљона Седме војвођанске бригаде свечано умарширала у град. Карловци су захваљујући својој славној прошлости остали важан културни и духовни центар српског народа. Од 1980-1989, Сремски Карловци су били једна од 7 општина града Нови Сад. Данас су Сремски Карловци самостална општина. А Основна школа „23. октобар” из Сремских Карловаца, добила је име по овом важном датуму, који се везује за слободарску традицију Сремаца и нашег Срема. Потом је посећена и Петроварадинска тврђава.
Ходећи путевима историје чувеним Партизанским путем група се зауставила крја Споменика „Слобода”. Споменик „Слобода” који се налази на Иришком венцу, врху Фрушке горе. Подигнут је 1951. године у част палих бораца и представља симбол Народноослободилачке борбе народа Војводине. Свечано је отворен 7. јула 1951. године на десету годишњицу Дана устанка народа Србије. Аутор споменика је вајар Сретен Стојановић. Овде су ученици положили венац и одали пошту палим борцима и жртвама фашизма 1941.-1945. а потом је представники СУБНОР-а Лаћарак одржао краћи историјски час.
