У ВРАЊУ ДОСТОЈАНСТВЕНО ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА

79. годишњица Дана ослобођења Врања у Другом светском рату обележена је достојанствено и са уважавањем.

Најпре је командант 4. бригаде КоВ ВС, бригадни генерал Новица Петровић, са сарадницима примио делегацију СУБНОР-а Врања, коју је предводио Мирољуб Стојчић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије. У веома срдачном и пријатељском разговору истакнута је изузетна сарадња Војске Србије и СУБНОР-а, посебно на сегменту неговања традиција свих ослободилачких ратова Србије.

Затим је градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима приредио пријем за представнике Градског одбора СУБНОР-а Врања. Честитајући празник, градоначелник Миленковић је подсетио на важност неговања културе сећања и да са посебним поштовањем негујемо успомене на наше претке који су извојевали слободу. СУБНОР је организација за поштовање и Град ће помагати у складу са својим могућностима. У има СУБНОР-а захвалио се председник Скупштине СУБНОР-а Србије Мирољуб Стојчић. Он је говорио о сарадњи са Градом и осталим удружењима, издавачким подухватима и наредним активностима и да у наредној години, јубиларној 80. годишњици ослобођења Врања у Другом светском рату посебну пажњу посветимо одржавању постојећих спомен-обележја на територији града Врања.

На свечаној седници Скупштине града Врања, поводом Дана ослобођења, говорио је председник Скупштине де Дејан Тричковић. Он је најпре подсетио на страхоте Другог светског рата наглашавајући да је то била трагедија неслућених размера за човечанство. Осим војних операција које су се водиле на готово читавој планети, овај рат обележили су логори смрти, уништавање читавих етничких заједница, депортације и одвођења на присилан рад, зверска мучења и убијања цивила.

Дан ослобођења Врања у Другом светском рату, 7. септембар, обележен је и полагањем венаца и цвећа на Споменик револуцији. О слободарској традицији нашег народа, говорио је градоначелник др Слободан Миленковић. “Драги пријатељи, уважени грађани, и ове године стојимо испред Споменика револуцији, како би одали почаст онима, који су положили своје животе за слободу, за независност. Онима, који су напустили свој дом, како би спречили да наш народ буде окован идеалима фашизма и антисемитизма. По ко зна који пут, Србија, односна тадашња Југославија, нашла се на ветрометини интереса великих сила. Процењује се да је током борби за ослобођење у Другом светском рату погинуло више од милион и осамсто хиљада Југословена. Велики већину чинили су Срби. Слобода је плаћена крвљу храбрих и одважних, како би сваки педаљ окупиране земље поново дочекао слободу. Врање је слободу дочекало 7. септембра 1944. године, када у варош улази 22. дивизија Народноослободилачке војске Југославије. У борбама за ослобођење, према појединим подацима, учествовало је 12.000 бораца, а 954 њих су погинула. У бугарске логоре интернирано је око 4.000 Врањанаца. Бугарски окупатор починио је невиђена зверства у Врању и околини и њих не смемо да заборавимо. Човек постаје слободан својом одлуком, отпором и непристајањем“, истакао је у свом говору градоначелник Врања др Слободан Миленковић.

О борбама за ослобођење Врања и подвизима народноослободилачке војске говорио је и председник Скупштине СУБНОР Врања Стојан Младеновић. „Бугарски окупатор народу југа Србије био је познат из Првог светског рата. Одмах по уласку у Врање покушали су да убију историју, културу и понос врањанаца – срушили су многе споненике међу којима и Споменик ослободиоцима Врањаод Турака 1878. године, који су рушили и у Првом светском рату. Највеће битке у овом крају биле су на Петровој Гори, на Кривој Феји, на Чемернику, на Чупином брду, на Луковој Глави и друге. Партизани су 26. августа 1944. године ослободили Големо Село, Власе и целу Пољаницу. Шестог септембра ослободили су Врањску Бању, што је био и увод у ослобађање Врања 7. септембра. Врањске бригаде учествовале су у ослобађању многих градова Србије, у пробоју Сремског фронта и разоружавању шиптарских балистичких банди на Косову. У току Другог светског рата страдала су 954 борца и 660 жртава фашистичког терора из Врања и околине. Данас су наше мисли са њима и њиховим сенима се клањамо, истакао је Младеновић.

Венце и цвеће на Споменик револуцији положили су градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, у име Министарства одбране и Војске Србије, потпуковник Горан Николић са делегацијом Четврте бригаде Копнене војске, начелник Пчињског управног округа Срећко Пејковић, заменик председника Градске општине Врањска Бања, Марко Николић, у име Полицијске управе Врање, заменик начелника Дејан Маринковић са сарадницима, начелник Центра Безбедносно информативне агенције у Врању, Милош Ристић са сарадницима, у име Градског одбора СУБНОР председник Скупштине СУБНОР Србије Мирољуб Стојчић са сарадницима, пуковник Миодраг Капор са делегацијом 72. специјалне бригаде у име Удружења ветерана Посебних јединица полиције, Удружење потомака ратника ослободилачких ратова Србије до 1918. године, Удружења Српских ратних ветерана Врање, Покрет ветерана Врања и делегација врањских ученика средњих школа. У програму су наступили хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и ученица Гимназије Леонора Ристић.

У вечерњим сатима, у Дому војске у Врању, приказан је документарни филм о 72. специјалној бригади. Промотер филма био је пуковник Миодраг Капор.

Врањанци умеју да цене оно што је свето у традицији српског бића, а то је жеља да живе у слободи.