САН БЕЗ СНОВА НИЈЕ САН
Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар
Убрзање. Енергија. Бучно. Погрешни. Пожељни. Људи. Поступци. Жеље.
Наша занимања, послови, професије, позиви. У трци са временом, у стисци са временом. Све је убрзано, без увреде.
Свет, ових дана, изгледа као диско кугла, осликава под и таваницу у исто време, шљашти, па се засени на махове и непрестано се окреће. Прија и заварава. Како побећи? Ко би то уопште желео? Ако имаш план, савезника и рутину, можеш учинити велике ствари. Нестајати из задатих оквира, враћати се и изнова стварати проблеме.
Међу нама живе и они чија је лутајућа харизма већ дотакла врата што воде ка излазу, једино што им се испречило је мањак савезника да прогласе победу. Ако идете сами, признање ће изостати. Ех, можда се ту треба задовољити сопственом перцепцијом на изражено високом нивоу.
Укратко, ништа нам не може оно за шта знамо да није стварно: кад то је производ наших убеђења, тренутних закључака изведених из исто тако тренутних потреба.
Дугорочни циљ? Савладати јутро, издићи се изнад рутине, донети идеју, унети је у дневни распоред, не прескакати здраве оброке, не заборавити утакмицу нити панелисту трећег часа о Крвавој Мери, устати увек када би то могао неко други, разумети се у обавезе у контекст и одговорност, завршавати када је готово, не мешати поштену емоцију и поштен рад. Ценити и једно и друго.
Сан без снова не може да се досања, сад треба заплести своју лудорију у кучине живота, докачити још некога, за паралелан ход ил тек да се вуче за нама…
Знате већ шта никако не треба да се каже, јер није човек задовољан ако се стиди нити ће ико почети другачије да мисли кад вас изазову да кажете истину. Јер шта је истина? Јер све је истина, помало?