ТРГ ТРАЖИ РАНИЈИ СЈАЈ
И најзагриженији опоненти тешко ће порећи да је Титовим залагањем шездесетих година прошлог века Ужице од касабе постало модерна варош. Сад је опет време да Броз ради за град из кога је јесени 1941. заповедао браниоцима Ужичке Републике.
Београдски лист „Блиц“ објавио је текст из којег објављујемо делове.
„Власт инсистира на томе да се споменик који од 1991. чами у хладовини Народног музеја мора комерцијализовати. Како га уновчити – планова још нема иако идеје постоје.
– До Дана победе следеће године споменик ће бити измештен. Да ли на Трг, где се и налазио, испред зграде из које је Тито командовао, или на другу локацију, тек статуа ће се бити у служби туристичке понуде. Спрема се и Музеј Ужичке републике па је прилика да се садржај, уз путовање плавим возом и симболичним пасошем, обогати и спомеником – резимира Никола Гогић, директор Народног музеја.
Рад вајара Фране Кршинића постављен је на Трг 1961, одакле су га власти 1991. сакриле у заклоњени део музејског дворишта.
– Заговорник сам да се врати на Трг, чијој амбијенталној целини припада. Музеј у Јабланици, посвећен бици на Неретви, последњих година туче све рекорде у посећености, долазе из Словеније, Хрватске, Македоније…“.
За прославу Дана устанка, југословенске власти су 1961. у срцу Ужица изградиле прелеп Трг око кога су никле стамбене зграде, библиотека, позориште, биоскоп… Ужице је већ много зарадило на Титу, констатује Здравко Јакшић, председник овдашњег СУБНОР-а.
– Од уклањања споменика Трг је претворен у бувљак. Ни једна екскурзија није прошла кроз Ужице а да није дошла да види споменик. Није било суботе да нам не дође по пет-шест аутобуса туриста. Пролетос сам дочекао групу из Босне и Словеније. Кад су видели где држимо споменик, вратили су се у аутобус и наставили пут – каже Јакшић.
А Никола Гогић је изричит – споменик је украден са Трга партизана.
– Однет је без сагласности музејских радника и Завода за заштиту споменика културе. Украли су га они што су деведесетих под шатром србовали са три подигнута прста, а бежали из војске кад се пуцало“.
Уз овај текст и изјаве додајемо да је СУБНОР Србије, заједно са борцима и члановима организације и становницима Ужица, годинама с разлогом и уз аргументе тражио да се споменик маршалу и председнику Титу врати на пређашње место.
Ко уништава сопствену прошлост не може да рачуна ни на будућност. То је наук који смо научили, али никако да повод буде „комерцијализација“. Разлози за исправљање учињене срамоте су суптилније природе.
