Полагањем венаца на Партизанском гробљу на Доварју и свечаном церемонијом на платоу Народног музеја Ужице обележена су два значајна јубилеја, 81.годишњица првог ослобођења Ужица 1941. године и стварања Ужичке републике, прве слободне територије у поробљеној Европи, која је трајала 67 дана.
Свечаности су присуствовали генерал Љубиша Диковић, члан Председништва СУБНОР-а Србије, Десимир Поповић, начелник Златиборског округа, чланови Градског већа Слободан Шиљковић и Срђан Недељковић, председница Градске општине Севојно, Мирјана Ђурић, представници Војске Србије, делегације борачких организација, чланови Савеза бораца, ратника и потомака, удружења, предузећа, установа, политичких партија, ученици и наставници основних школа „Слободан Секулић“ и „Душан Јерковић“ и средства информисања.
Венце су положиле делегације: Војске Србије, Града Ужица, Градске општине Севојно, СУБНОР-а Ужице, Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Пријепоље, Сјеница, Чајетина, Аранђеловац, Адашевци, Ваљево, Севојно, Удружењa потомака „Мајор Коста Тодоровић“, Удружењa ветерана Ужице, Удружењa ветерана Чајетина, Удружењa војних пензионера Ужице, Социјалистичкe партијe Србије Ужице.
Код спомен костурнице присутнима се обратио секретар СУБНОР-а Ужице Војин Мрђа, који је поред осталог рекао:“ Својим херојским подвизима и истрајном борбом у Другом светском рату, ови родољуби су допринели ослобађању окупиране територије и коначне победе. Храброст ових бораца заслужује поштовање и вечно сећање. Сви који су положили животе у борби против фашизма, заслужују да им одамо почаст.
Дужност свих нас је да сачувамо и негујемо традицију народно ослободилачких ратова и антифашистичке борбе, да памтимо и никад не заборавимо жртве пале за слободу.
Такође, у обавези смо да младим генерацијама и нараштајима предочимо вредности и идеале за које су се борили ови храбри људи, који су у темеље наше слободе уградили своје животе“.
Делегација СУБНОР-а Ужице положила је венац код споменика Јосипа Броза Тита у дворишту Народног музеја.
На свечаности на платоу Народног музеја, након интонирања Химне „Боже правде“ скупу се обратио председник СУБНОР-а Ужице Милић Вукић:
„У име СУБНОР-а Града Ужица, организације која негује традиције народноослободилачких ратова Србије и чврсто стоји на темељима антифашизма, изражавам захвалност што у оволиком броју присуствујете свечаном обележавању 81. годишњице првог ослобођења Ужица у другом светском рату и стварања прве веће слободне територије у поробљеној Европи. Посебно сам обрадован чињеницом да велики број младих присуствује својеврсном часу историје свога завичаја.
Драги пријатељи, кад у борбу иду људи припадници војске коју је држава створила, то је њихова дужност према отаџбини. Али кад добровољно у борбу иду тек стасали голобради младићи, скоро деца, знајући да у тој борби могу погинути, онда је то више од дуга према домовини, то је хероизам за поштовање и памћење. Углавном,такви су пре и за време „Ужичке републике“ ступали у редове партизанских чета и одреда. Најбољи међу њима, за исказани хероизам и храброст, проглашени су за народне хероје.
Њих и све погинуле и умрле учеснике другог светског рата и свих ослободилачких ратова Србије чуваћемо од заборава, полагати цвеће на спмен обележја, евоцирати успомене на њихов хероизам и све то преносити младим генерацијама“.
Скупу се обратио Слободан Шиљковић, члан Градског већа Ужице:
„Уважени представници борачких организација, поштовани суграђани, 24.септембар 1941. године је датум велике победе и пробуђене наде да борба за одбрану огњишта и слободу увек има смисла, ма како високе цехове испостављала. Тог дана наш град је био оаза слободе, једина слободна територија у ратом окупираној Европи. Био је то ветар у леђа свим прогресивним снагама широм света да се мора наставити са отпором фашизму и борбом за ослобођење, до слома нацистичке Немачке. 67 дана Ужичке републике је био период у коме је наш град одолевао нападима далеко надмоћнијег непријатеља, све до велике битке на Кадињачи.Окупили смо се данас да одамо пошту људима који су страдали у борбама за ослобођење Ужица 1941. године, и свима онима који су дали своје животе у свим биткама до коначног ослобођења наше земље. Најмање што им дугујемо је да памтимо њихове жртве и приче о њиховом страдању преносимо на нова поколења.
Нека им је вечна слава“.
Поводом овог значајног догађаја заслужнима су уручена признања СУБНОР-а:
МЕДАЉА БОРЦА, ВЕРА ЈЕВЂОВИЋ, рођена 1923. године, најстарији живи учесник Другог светског рата у Ужицу.
ПОВЕЉА, ДРУГА БРИГАДА КОПНЕНЕ ВОЈСКЕ, за изузетан допринос у развијању и осавремењивању традиција ослободилачких и одбрамбених ратова и очувању тековина антифашистичке борбе Србије.
ЗАХВАЛНИЦА: Градска организација потомака 1804-1918 „Мајор Коста Тодоровић“ Ужице, Удружење ветерана и ратних инвалида ратова од 1990. године града Ужица, Удружење војних пензионера Ужице, Градски културни центар Ужице, Културно уметничко друштво „Севојно“.
Након уручивања признања скупу се обратио генерал Љубиша Диковић, члан Председништва СУБНОР-а Србије:
„Срдачно Вас поздрављам у име Савеза бораца народноослободилачких ратова наше Србије. Захваљујем се организатору овог обележавања првог ослобођења Града Ужица, Градском одбору СУБНОР-а Ужице и Граду Ужицу. Захваљујем се људима добре воље, који су на друге начине помогли обележавању овог значајног датума. Захваљујем се овој дивној деци, која су нас својим уметничким наступом, дивно орасположила и учинила нас поносним што наше Ужице има такве уметнике. Захваљујем се и нашим дивним гостима, који су дошли из Шида, Аранђеловца, Ваљева, Сјенице и других места, да заједно са нама обележе овај значајан датум.
Драги пријатељи, многи градови у Европи, су по нечему препознатљиви. Да ли из области историје, културе, уметности, архитектуре, своје лепоте и лепоте људи који у њима живе. Али ни један град у Европи не може да се подичи са тиме са чим може да се подичи наше Ужице. Ни један град у Европи тог 24 септембра 1941. године, није био ослобођен од окупатора, изузев нашег града, Града Ужица. Поред лепоте нашег града и лепоте људи, који у њему живе, то је нешто што нам наши преци оставише, да се дичимо, поносимо и будемо јединствени у свету. Хвала им за то.
Дани Ужичке републике, опет јединствене у свету, морају бити манифестација сећања на те див јунаке, на те хероје и на тај период, када смо једини могли рећи: Да ми смо слободни. А та слобода однела је хиљаде живота, да би ми данас могли се осећати поносно и пуним устима рећи: Једини смо град, који је био слободан, који је истерао окупатора, који је истерао Немце из овог краја. Има ли још ко да се тиме похвали? И зато освежавам и предлажем једну манифестацију, која би се звала ДАНИ УЖИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ. Коју би почели да обележавамо од данашњег дана па до њеног завршетка. Да са тим изађемо ван Србије, у Европу. Да нам овде дођу наши пријатељи, а и они који са нам тада били непријатељи, зашто да не? Да виде те људе, да виде тај град, да виде ту супстанцу, која је успела да протера Немце 1941. године. Лакше их је било протерати 1945. или 1944, него 1941. Надам се да ме разумете.
И ја не бих био ја, не бих био ужичанин, на крају крајева, да не кажем нешто што се можда неће допасти свима. Видите драги пријатељи, данас је дан који обележавамо као дан првог ослобођења Града Ужица. Значи то је празник Града. Колико нас је овде? Значи ли то да ће нас следеће године бити дупло мање? Значи ли то да за пет година неће нико стајати овде и рећи то што ми сада говоримо? Неће до тога доћи, сигуран сам, као што сам сигуран да нас овде, следеће године, на данашњи дан, може бити дупло више. Да осим ове дивне деце, која учествују у културно-уметничком програму, овде буде омладина Града Ужица. А уз уважавање, овде више имамо старијих људи, него омладине. Хајдемо да заживи то, хајдемо, па то је понос, то је снага. Тешка су времена, хајте да збијемо редове, да учинимо нешто за овај град. Да и ми и неше генерације оставе нешто овом граду, за понос, као што су наши преци оставили нама и то животом платили. Па хајде да достојни будемо када обележавамо то славно време. Живело Ужице! Живела Србија!“
У програму су учествовали:
Хор ученика и Етно секција Средње музичке школе „Војислав Лале Стефановић“ из Ужица, Културно уметничко друштво „Севојно“, глумица Даница Љубичић и првак драме Народног позоришта Ужице Слободан Љубичић.
СУБНОР УЖИЦЕ
24.09.2022. године