АНТИФАШИЗАМ СЕ МОРА БРАНИТИ
Неустрашиви Стеван Филиповић, херој, симбол, који са брда Видрак, са високо подигнутим песницама, даноноћно подсећа шта су то исконска храброст, челичност отпора и одлучност у борби против фашизма, погубљен је 22. маја, 1942. године.
Немачки окупатори су тога дана, на пијаци у центру Ваљева, вешањем решили “немогућ случај”, како је црвеном хемијском писало у гестаповском досијеу поред ознаке Ф102, под којом је био заведен случај Стевана Филиповића. Они који хероје никад не заборављају, посебно Стевана Филиповића, коме одају почаст, представници су СУБНОР-а Ваљева, града Ваљева и СПС. Положено је цвеће у знак сећања на све жртве у борби против фашизма. Представници СУБНОР-а Колубарског округа доделили су посебна признања за очување тековина антифашистичке борбе потпредседнику Народне скупштине Србије Ђорђу Милићевићу и заменику председника ГО СПС Ваљево Ђорђу Милановићу.
Уз наглашавање да му је посебна част и привилегија што прима ово признање, јер је одрастао и политички стасао уз идеологију за коју се, између осталог, борио и Стеван Филиповић, Милићевић је казао да ће кроз своју партију наставити најверније и најдоследније да чува, брани, негује и поносно проноси традицију антифашистичке борбе. Јер, како је истакао, сећање на жртве не сме избледети и будућност мора увек бити упозната са херојском историјом српског народа.
Он се овом приликом посебно осврнуо на амандман, који је поднео на Предлог закона о правима бораца, а којим је Равногорска споменица преименована у Антифашистичку споменицу, рекавши да није желео да прави поделе у друштву, већ да је то била његова борба за принципијелност, правичност, праведност и солидарност.
У делегацији СУБНОР-а био је осамдесетдеветогодишњи Никола Кузмановић, који је 22. маја 1942. године као једанаестогодишњи дечак присуствовао вешању младог хероја.
“Ваљево је тога дана било блокирано, нико није могао да изађе. Лупала су звона и сви су морали да дођу да гледају вешање Стевана Филиповића. Када га је “шваба” испитивао колико је Немаца убио, рекао му је да није водио евиденцију. Официр га пита шта би му сад урадио да може, а он му каже да би га удавио да су му одрешене руке. Рекао је да му је жеља да га сахране у Ваљеву. “Смрт фашизму, слобода народу” биле су му последње речи”, препричао је шта се дешавало 22. маја 1942. године Никола Кузмановић, којем су, како је рекао, четници заклали оца.
“Да Србијом корачамо слободни, да се не забораве жртве које су пале за нови свет и да се стане на пут неофашизму, мора бити заједнички мото свих нас” – поручио је др Зоран Живковић, заменик градоначелника Ваљева.