Врање

ТАКО ЈЕ ОСВАЈАНА СЛОБОДА

После ослобођења Ниша, једној колони наше војске издата је наредба да од Турака очисти Грделичку клисуру и ослободи Врање. Борбе на југу Србије трајале су од 8. до 31. јануара 1878. године.

Поред регуларних јединица, допринос ослобођењу од турске окупације дуге 422 године, дали су и добровољачки одреди, а једним од њих командовао је млади потпоручник, потоњи истакнути српски војвода, Степа Степановић.

У жестоким и крвавим борбама српске војске, Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића ослободио је Врање од Турака. Била је то једина битка тога времена у отвореном пољу која је по јачини ангажоване војске, стручном командовању и постигнутим резултатима била јединствена. Процењује се да су Турци ангажовали 10.000 људи а снаге српске војске бројале су око 7.000 војника. У борбама за ослобођење Врања губици српске војске били су око 300 погинулих и рањених. Не рачунајући велики број погинулих и рањених Турака, српска војска је заробила и 1.682 редова, 18 официра и велике количине ратног материјала. Врање је ослобођено 31. јануара 1878. године на дан Светог Атанасија великог а разбијени непријатељ наставио је панично повлачење ка Куманову.

Тај дан Врање је одабрало као Дан града и сваке године, низом активности, Врањанци обележавају овај историјски датум и тако на најбољи начин негују слободарске традиције из своје прошлости. Овај датум за Врање је од посебног значаја јер он означава повратак у састав мајке Србије.

Како и приличи када су у питању овако значајни историјски датуми Врање је реализовало бројне активности. Програмске активности почеле су седам дана раније  седницом Скупштине града и турнирима у џудоу и малом фудбалу.

СУБНОР Врања је, у сарадњи са Градом и Војском, организовао  двадесетдруги пут традиционални марш „Стазама ослободилаца Врања из 1878. године“ до гробља српских војника у засеоку Осатица где почивају посмртни остаци већине српских војника погинулих у борбама за ослобођење Врања и околине. Крај споменика, који су пре 18 година подигли планинари и о коме брине СУБНОР Врање, одржан је парастос и одата почаст погинулим српским војницима у борбама за ослобођење Врања од турака. Говорио је градоначелник Врања др Слободан Миленковић, истакавши: „На овом војничком гробљу, војној кући поноситих и родољубивих ратника чувамо и преносимо завештање мира млађим нараштајима, остављајући сећање на поносит бој за отаџбину и величину речи слобода са којом су незаустављиво јуришали“.

Дан Врања, 31. јануар, квалитетом, посећеношћу и нивоом организованости, представља круну веома богатог и садржајног програма Најпре је полагањем венаца крај споменика чика Мити одата почаст српским војницима који су  животе положили на олтар слободе. На све присутне посебан утисак оставио је организован долазак велике групе субнороваца, са српском заставом на челу колоне. Венац СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Врања положио је Мирољуб Стојчић председавајући Скупштине СУБНОР-а Србије. Војна свечаност у касарни „Првог пешадијског пука Књаза Милоша Великог“ на којој су обележени и Дан 4. бригаде Копнене војске Србије и слава јединице Свети Анастасије велики, с потом у свечаној сали недавно отвореног реновираног позоришта, приређена је академија, а у спортској хали  концерт  Нелета Карајлића и његове групе „Осиромашени уранијум бенд“.

Програм Свечане академије обогатио је, као и ранијих година, уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“ коме је, на предлог СУБНОР-а Врања, додељено највише градско признање „31. јануар“.