Врање

ЧАСТ И СЛАВА БОРАЦА

СУБНОР Врања је достојанствено обележио Дан оснивања и јубиларну седамдесет пету годишњицу  Првог врањског партизанског одреда и 102. годишњицу Церске битке у Првом светском рату.

Дан уочи обележавања група бораца и екипа  предузећа „Комрад“ посетиле су Добре воде – место формирања Одреда и уредиле прилазне стазе и простор око споменика, партизанских земуница и партизанске чесме.

На дан формирања одреда, најпре су делегације СУБНОР-а, Града Врања, Војске Србије, Полицијске управе и Извиђачког одреда „Сима Погачаревић“ посетиле место формирања Одреда, одале почаст и положиле цвеће крај споменика. Скупу се обратио Чедомир Ристић, борац Пчињског одреда и Осме српске бригаде који је учествовао у ослобађању Владичиног Хана и других места на југу Србије.

У препуној сали Клуба бораца и РВИ говорио је председник СУБНОР-а Врања Стојан Младеновић. После напада на Београд 6. априла 1941. године Немци су ушли у Врање преко Бугарске и Македоније 9. априла и 22. априла град препустили свом сателиту Бугарској. И овом приликом Бугари су применили  „окупаторско искуство и знање“ познато из ранијих ратова : теорију о моравским бугарима, бугарске школе, књиге, учитеље и попове, асимилацију становништва, бугарски „ћутек“, пљачке, паљевине, терор и убиства. Упркос свим предузетим мерама окупација и денационализација чисто српских крајева из дана у дан за Бугаре је била немогућа мисија.

Врањанци су бојкотовали бугарске школе. Чувена врањска Гимназија није наставила рад па је претворена у касарну. Исписиване су пароле, прикупљано оружје, муниција и санитетски материјал, формиране илегалне партизанске десетине (15 у самом граду и 25 у околним селима). Комунисти су предводили отпор окупатору. По свом значају издвајају се две одлуке Месног комитета партије :

Прва одлука односила се на формирање илегалних десетина и донета је 26. јуна 1941.

Друга је одлука о формирању Одреда донета 11. августа 1941. године.

Већ, 12. августа формиран је Први врањски партизански одред као 23. у Југославији. На дан формирања одреда у строју је било 18 бораца, а већ у септембру одред је бројао око 80 бораца-партизана. За команданта Одреда постављен је Стојан Трајановић.

Из семена отпора против окупатора које је посејао Први врањски партизански одред, на ширем подручју југа Србије, никло је 10 одреда и 12 бригада са преко 12.000 бораца који су дали запажен допринос борби против фашизма и ослобођењу земље.

За СУБНОР Врања је важно и  што су у његовој 70 година дугој историји од укупно тридесет и двојице председника петорица били борци Првог врањског партизанског одреда.

Када је реч о легендарној Церској битци у Првом светском рату, истакнуто је да је у њој активно учешће узео и један батаљон Првог пешадијског пука Књаза Милоша из Врања.

Велики доринос победи у Церској бици дао је генерал Тома Павловић, Врањанац из Дубнице који је у Русији обезбедио довољну количину муниције за нашу артиљерију. Без претеривања се може рећи да је Церска битка била и остаће част и понос српске војске.

Градоначелник Врања др Слободан Миленковић  рекао је да је срећа што постоје удружења као што је СУБНОР која не дозвољавају да се историја заборави или прекраја и истовремено овај дан повезао са даном младих у чијем васпитању на патриотским традицијама СУБНОР има значајну улогу.