На позив градског одбора СУБНОР-а Врања, а у оквиру обележавања 9. маја, дана победе над фашизмом у Другом Светском рату, у дводневну и узвратну посету боравили су Доменико Болоњесе, председник удружења „Камп 65“, Антонело Рустико, председник италијанског удружења Партизана А.Н.П.И. за провинције Барлета – Андрија – Трани, Росалба Дадато, председник А.Н.П.И. града Бишеље и Викторио Де френзи члан У.О. А.Н.П.И. провинције Барлета – Андрија – Трани.
Пре доласка у Врању делегација антифашиста из Италије, на Дан победе 9. маја, посетила је меморијални комплекс „Сремски фронт“ у Адашевцима.
Са детаљима спомен комплекса и музејским садржајем госте је упознао председник ОО СУБНОР-а Шид Цвијетко Ракић. Након полагања венаца и цвећа и обиласка музеја, делегација је у месту Љуба обишла и споменик „Бригада Гарибалди“ на који је заједничка делегација положила цвеће а председник ОО Шид говорио о учешћу бригаде у пробоју Сремског фронта 1945. године и храбром држању италијанских војника као и о жртвама припадника „Бригаде Гарибалди“.
У склопу боравка у Србији делегација антифашиста је била гост и Градском одбору СУБНОР-а Ниша. За долазак у Ниш захвалио им се председник ГО СУБНОР-а Ниш пуковник у пензији Анђелко Милићевић, који је уједно упознао госте са активностима ГО СУБНОР-а Ниш и неговањем традиција ослободилачких ратова Србије у југоисточном делу Србије.
Делегација је обишла простор комплекса некада озлоглашеног логора у Нишу „Црвени крст“ а о свим детаљима и жртвама фашистичког терора у логору говорио је кустос музеја Небојша Озимић.
Након обиласка логора „Црвени крст“, чланови делегације су обишли и јединствен споменик у свету „Ћеле кулу“ а о том јединственом споменику, као и о борби на Чегру је надахнуто говорио кустос Озимић.
У Врањској галерији Народног Музеја у организацији СУБНОР-а Врање, удружења ,,Данте Алигијери Врање“, А.Н.П.И. Удружење партизана Италије- провинције Барлета – Андрија – Трани и удружења „Камп 65“ – Алтамура и сарадњи са ЦНЈ (Италијанском координацијом за Југославију – Италију) одржана су предавања о учешћу и борби Југословенских и Италијанских партизана у Другом Светском рату и Спомен костурницу у Барлети, о „КАМПУ 65“ о коме је приказан и филм а отворена је и изложба посвећена овим догађајима.
О споменику у Барлети говорио је Антонело Рустико. Објаснио је да је споменик подигнут на гробљу у Барлети, граду на југу Италије, на самој обали Јадранског мора недалеко од Барија крајем шездесетих година у част Југословена преминулих у Првом и Другом Светском рату. Борци сахрањени у Барлети припадали су народноослободилачком покрету, партизанским формацијама југословенског националног ослобођења. Рањене борце током ослободилачке борбе у војне болнице у Италији пребацивале су их Енглеске мисије у Југословенски војни камп „СЛОВЕНСКО“ који је био организован северозападно од Барлете.
Спомен костурница палим Југословенима откривена је 4. јула 1970. године у присуству највиших Италијанских званичника, велике Југословенске делегације и рођака погинулих бораца.
Господин Антонело Рустико је посебно истакао, да Спомен костурница у Барлети, где леже посмртни остаци више од осамстотина Југословенских партизана и даље представља један од три најважнија обележја која постоје у Италији, заједно са оним у Прима Порта у близини Рима и Сансеполкро у провинцији Ареко.
Овај импозантан споменик дизајнирао је Душан Џамоља, вајар међународне славе.
О „Кампу 65“ је говорио Доминико Болоњесе, председник удружења „Камп 65“ који је упознао слушаоце предавања да је камп 65 основан 1942. године као војни логор. Састојао се од 81 зграде, 21 зграда је била ван логора а 60 зграда је било унутар логора у којима су били смештени затвореници. Био је то највећи логор у Италији који је могао да прими 12.000 затвореника логораша. Током наредне две године у логору су боравили Југословени, Грци, Пољаци, Французи, Енглези, Аустралијанци, Новозеланђани, Американци, у том логору су водили један живот и размишљали о слободи коју велики број њих није ни дочекао.
Након пораза фашистичке Италије 9. септембра 1943. године логор су евакуисале и поново заузеле савезничке трупе које су га користиле за обуку југословенских партизана за борбу против Немачких нациста на Балкану. Те јединице су биле познате као ,,прекоморске бригаде“.
У новембру 1950. године логор је преузело Министарство унутрашњих послова Италије које га је трансформисало у сабирни центар за избеглице из области Трста, из Истре и из Африке. Према истраживањима кроз камп је прошло преко 12.000 људи прогнаника.
Након предавања председника удружења „Камп 65“ Доминика Болоњесеа емитован је документарни филм о „Кампу 65“.
Изложбу од 36 фотографија које су везане за теме предавања отворили су председник ГО СУБНОР-а Врање генерал у пензији Зоран Лубура, господин Болоњесе и господин Рустико и изложба ће моћи да се погледа до краја месеца маја.
Читав програм је био праћен наступом Врањског градског хора под управом диригентице Александре Савић, који је извео химне Републике Србије , Републике Италије, као и познате композиције „Тамо далеко“ и „Бела ћао“ на Српском и италијанском језику.
Догађају су присуствовали представници из јавног и политичког живота града Врања, припадници Војске Србије, борци и чланови патриотских организација, директори школа и велики број заинтересованих грађана.
Другог дана посете Врању, делегација Италијанских антифашиста је посетила просторије ГО СУБНОР-а Врање и клуб бораца где их је са садржајем клуба бораца упознао потпреседник ГО СУБНОР-а Врање Мирољуб Стојчић.
Делегације су разговарале о досадашњој али и даљој сарадњи, посебно на истраживању нових историјских чињеница везано за „Камп 65“ као и за активности око реконструкције споменкостурнице у Барлети. Такође је изнета заједничка идеја да ову ,,борачку“ сарадњу треба подићи на ниво привредно – политичке сарадње провинције Барлета – Андриа – Трани и Пчињског округа и града Врања.
Након разговора размењени су поклони у виду публикација и књига која су удружења издала у протеклом периоду.
На крају посете и Италијанска делегација антифашиста и делегација ГО СУБНОР-а Врање, захвалиле су се Гајтану Паулилу, Италијану који ради у Врању, који је уједно и председник удружења ,“Данте Алигиери Врање“ на ангажовању приликом планирања и за реализацију ове посете, као и за повезивање ова два антифашистичка удружења.