Врањска Бања

СКОЈЕВЦИ У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

Градска општина Врањска Бања, у саставу града Врања, достојно је обележила Дан ослобођења у Другом светском рату. Главна свечаност организована је крај монументалног споменика палим борцима, подигнутом 1951.

Свечаном обележавању присуствовало је руководство Врања на челу са градоначелником др Слободаном Миленковићем, највиши руководиоци Градске општине Врањска Бања, народни посланик Славиша Булатовић, иначе рођени Бањчанин, припадници Војске, полиције и великог броја бораца, грађана и омладине.

После полагања венаца и цвећа скупу се обратио председник Градског одбора СУБНОР-а Врања Стојан Младеновић, подсетивши најпре, да је Врањска Бања окупирана 9, априла 1941. године и да су је Немци предали Бугарима после 13 дана. Иако српски народ још није залечио ране из балканских и Првог светског рата, на врата му је поново закуцао бугарски окупатор, окрутан, са територијалним претензијама до „Бугар-Мораве“. У условима распада државе, капитулације Војске и заробљавања великог броја војника и официра, народ је препуштен на милост и немилост непријатељу. Једина организована снага, која је стала уз свој народ, била је Комунистичка партија Југославије. На основу одлуке Месног комитета КПЈ за Врање и Бањчани су формирали три илегалне партизанске десетине ради припрема за борбу. Десетином у самој Бањи руководио је Стојадин Станковић Ћоре, у селу Сливница Стојадин Станковић Дирла, у оближњем Првонеку руководио је Владимир Стојковић Марко.

Професор и хроничар из Врањске Бање Никола Спасић записао је „да су на позив КПЈ многи младићи пошли у борбу за ослобођење и да је Врањска Бања била јединствена у пружању отпора непријатељу.“ У току Другог светског рата у партизанским јединицама учествовало је 373 борца од чега 96 рома. У борбеним дејствима страдало је 35 бораца и више десетина цивилног становништва. Само у једном дану четници Драже Михаиловића убили су у селу Мијовцу 42 Рома међу којима  и 18  из Врањске Бање.

Многи борци, партизани из Врањске Бање, храбро су се борили у партизанским јединицама, али највише су се истакли Душан Девеџић Жика и Бошко  Ђорђевић  Киклоп. На Сремском фронту погинуо је млађани Предраг Девеџић чије име данас носи Основна школа у Бањи, а на висовима Лукове Главе изнад Врањске Бање погинуо је, у народу веома популаран и у песмама опеван, народни херој Мирко Сотировић.

Пред крај рата, 1944. године, док је Црвена армија Немачкој ломила кичму на истоку, антихитлеровска коалиција наступала са запада, добро организован, дисциплинован, у многим биткама каљен, од народа прихваћен и подржан, од великих светских сила признат, партизански покрет водио је одлучујући бој за ослобођење земље.

На бањском терену група скојеваца послала је 6. септембра позив партизанима да нападну Бању. Командант команде подручја Стојан Димитријевић издао је наређење да се из правца брда Кичер удари на Бању. Око 50 храбрих скојеваца поподне су напали Бању. У предвечерје 6. септембра скојевци су ослободили Врањску Бању, дочекани раздраганим народом и бањском музиком. Убрзо су у Бању ушли борци 8. српске бригаде и Пчињски одред са 200 бораца којим је командовао познати бањчанин Владимир Пешић.

Излагање председника врањског СУБНОР-а, због низа изнетих чињеница о ослобођењу Врањске Бање, изазвало је велико интересовање и одобравање присутних.

По завршеној свечаности код споменика, одржана је свечана седница Скупштине општине Врањска Бања уз богат културно-уметнички програм ученика бањске школе и доделу признања најзаслужнијима.