ШТЕТА ОД ПРОФЕСОРА
Професорском двојцу који тражи судску рехабилитацију генерала Драже прикључио се, ко ће други, незамењиви саветник Председника Републике, проф. др Оливер Антић.
Овај моћни професор би да припомогне замореној дружини да истрају у својој намери. Наум им је да што пре потврде каму Војске Краљевине Југославије у ораџбини, алијас четника и њиховог – према серији на РТС – „много финог и хуманог“ команданта Дражу.
Свезнајући професор и саветник оптужио је ону комунистичко-партизанску државу да је судила и осудила ген. Михаиловића и тиме, ништа мање, повредила Повељу Уједињених нација. Хајд што професор наследног права није можда ни прочитао Повељу, па не зна шта у њој пише, очекивати је да уважена професорка међународног права Смиља Аврамов ваљда није заборавила шта садржи документ о коме је некада предавала студентима. Или сви заједно рачунају на незнање грађана.
Повеља Уједињених нација, донета 1945. године, говори о односима међу државама а не о односу државе и њених грађана. Та „ситница“ мора да занима и професоре права. Уколико неће и истину да упрљају.
Декларација о људским правима донета је 1948. године, а Европска конвенција о људским правима 1950. године, али професори оптужују Врховни војни суд „комунистичке државе“ што није предвидео и применио садржај тих докумената и другачије пресудио. Без обзира на то што су документа донета касније.
Негдашња студенткиња Снежана Јањић (глас „Истине“, децембар 2013. године) очитала је лекцију из знања, етике и морала својим бившим професорима.
Изгледа да титуле, бар у делу наших друштвених наука, собом не носе знање, одговорност и познавање оног о чему се говори и пише.
У то се уверавамо већ годинама у Србији. А штету од тога имају и држава и народ у целини.