Да у историјском памћењу и сећању остају трагови заједничког живљења, борбе и трајања, сведочи сачувана и делом пронађена документација како код приватних лица тако и у Народном музеју Краљево, Чачак, Ужице, Крагујевац и Аранђеловац која говори о прогону словенаца јунских дана 1941. године са својих огњишта из Словеније у Србију где су их добри и честити домаћини прихватили као своје најрођеније а немачки фашисти им предходно све одузели и уништили.
Ова прича би засигурно била недовољно истражена да није било контаката и договора генерала Видосава Ковачевићa, председника СУБНОР-а Србије са представницима борачке организације Словеније (ZZBNOB Slovenije), да се ова тема поново отвори, да се отпочне са прикупљањем документације, архивске грађе, сећања преживелих судионика догађаја из негдашњег воза Братства и јединства када су људи одлазили једни код других на славе и весеља било у Словенију или Србију а које су везале ратне страхоте.
Истраживачки тим СУБНОР-а којим руководи академик проф Жељко В. Зиројевић и у коме се налазе Мики Лазаревић, Драган Секулић, Војин Мрђа, Милан Вукићевић, проф. Јелена Милосављевић, новинар Милош Игњатовић, Радомир Радосављевић, Иван Несторовић, Миодраг Секулић и Милић Вукић, за кратко време и непрекидан рад прекопавањем по архивској грађи и успешној сарадњи са општинским архивским институцијама, прикупили су мноштвo материјала и архивске грађе која је везана за ову област а свој рад настављају и даље.
До сада се сазнало колико је словенаца али и лица других националности било прогнано у Србију и у којим деловима исте. Такође се дошло до података и о лицима која су стрељана у октобру 1941. године у Краљеву и Крагујевцу као и другим местима а која нису до сада била евидентирана, затим прикупљени спискови бораца партизанских одреда попут Цанкарјеве чете у Ужицу, у Првој пролетерској бригади и другим јединицама НОВЈ. Сви ови до сада скупљени подаци предати су председнику СУБНОР-а Србије пошто је планирано да се заједнички направи велика изложба у Србији и Словенији и сећање на те дане 1941. године када се није гледало ко је ко већ да човек остане човек до краја и у добру и у злу.
