Приказ Тематског зборника „Година 1941. у југоисточној Србији“ Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије – Градски одбор Ниш, 2022.
У историји српског народа година 1941. улази у ред најтрагичнијих датума, а по далекосежности националног страдања и каснијих ратних посљедица може се сагледавати и упоређивати са бројним другим страдалним годинама из историје цјелокупног српског народа. Мислимо на године 1389, 1459, 1463, 1482, 1496, 1813, 1915, 1992. и сл.). Из такве перспективе можемо нагласити да је била подједнако страдална и на простору окупиране југоисточне Србије. Све то нас снажно обавезује да његујемо културу сјећања и изнова из научне перспективе, неоптерећени било каквим идеолошким предрасудама, истражујемо наведене догађаје.
Зборник је окупио укупно десет радова изложених као усмена саопштења на научној конференцији Година 1941. у југоисточној Србији која је одржана у Клубу Војске Србије 25. марта 2022. године у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије. Аутори уврштених радова су истакнути национални историчари, архивисти, виши кустоси, историчари књижевности: проф. др Зоран Миладиновић, доц. др Дејан Антић, Душан Андрејевић, Милутин Милтојевић, Александар Миљковић, Бранка Јанаћковић, Драгана Станисављевић, Бобан Јовановић, Давор Лазаревић, Предраг М. Виденовић, Дарко Жарић, Јелица Илић.
У истраживању су обухваћене разнородне проблемске теме. Сагледана је улога појединих досадашњих историографских истраживања о 1941. години, са посебним освртом на радове Хранислава Ракића, објављиване у дужем временском раздобљу у Лесковачком зборнику. Указано је на значајне књижевне прилоге усменог и писаног постанка а посвећене страдалној 1941. години на простору јужне Србије. Представљена је изразито драгоцјена збирка рукописних хроника аутобиографског и биографског поријекла учесника НОБ-а која се налази у посједу Историјског архива Ниш. Приказана су рукописна сјећања Драгутина Јовановића на улогу коју су 1941. године имали четници Косте Миловановића Пећанца и његовог војводе Бубличког Душана Ђорђевића. Интерпретирана је збирка докумената Добривоја Јовановића која представља прворазредно свједочанство о развоју Народноослободилачке борбе у Округу Врањском и борбеном путу Осме српске ударне бригаде. Указано је на ратне прилике у Топлици 1941. године према изјавама заробљених припадника Партизанског покрета. Урађено је истраживање приказа пропагандне слике окупације у дневним и недељним листовима на простору југоисточне Србије. У том смислу је карактеристично сагледавање живота у окупираном Пироту у ратним годинама на страницама недељника Бугарски запад који је излазио од марта 1942. до августа 1944. године. Сродна сазнања проналазимо и у истраживању окупационог дјеловања организације бугарске омладине „Браник“, највише на простору Пирота, али и других градова окупираног југоистока Србије. Указано је на основу истраживања записаних казивања непосредних свједока, сачуваних у „хроникама села“, о дјеловању бугарске окупационе војске на Старој Планини 1941. године. Изложен је и цјеловит историографски портрет народног хероја Ратка Павловића Ћићка, који се кретао од статуса „верника“, до „грешника“ и „отпадника“ у редовима КПЈ.
На крају овог сажетог прегледа укратко закључујемо. Зборник је отворио на објективан и идеолошки непристрасан начин бројна питања, указао је на важне догађаје, истакнуте личности, недовољно познате или сасвим непознате рукописне изворе и документе битне за разумијевање свега онога што се дешавало у 1941. години на простору југоисточне Србије, одмах након „Априлског рата“ и касније њемачке и бугарске окупације овога простора. Указао је на читаву једну велику и недовољно истражену област националне прошлости и као такав представља значајан корак у подстицању нових и даљих сродних истраживања.
Др Горан Максимовић
Редовни професор, Филозофски факултет у Нишу