Зденко Дупланчић рођен 1929. године у Сплиту, ђак гимназије. Иако веома млад, следећи кораке уже и шире породице укључује се у народноослободилачки покрет и средином августа 1942. године постаје активан члан СКОЈ-а. Учествује у разним илегалним акцијама које су биле организоване од стране СКОЈ-а и СКЈ против италијанских окупатора, а које су се састојале у извршењу саботажа окупаторској војсци, прикупљање црвене помоћи за НОБ и организовање омладине у редове борбе против идеологије фашизма као и у учествовању у манифестацијама непослушности окупатору.

Као СКОЈ-евац упућен је у Мосорски одред и Сплитску бригаду које су на прилазима граду Сплиту браниле, после капитулације Италије септембра 1943.године, улазак Немаца и усташа у град ради евакуације што већег броја наоружања и опреме које су Италијани напустили.

Како се I пролетерска НОУ бригада у то време налазила у близини далматинских јединица, ради попуне пролетера, септембра месеца, већа група раније организованих СКОЈ-еваца и чланова СКЈ упућена у бригаду, у њенe батаљоне. Зденко је упућен у II црногорски батаљон 3.чета.

Као борац и помоћник на тешком митраљезу, а касније и сам митраљезац и командир вода учествује у многим значајним биткама које је бригада водила у Босни, Црној Гори, Санџаку и Србији. Учествовао је у борбама на Златибору против Бугара и четника, у ослобођењу Ваљева, Лајковца, Уба као и у битци за ослобођење Београда, а касније на Сремском фронту, Славонији и у ослобођењу Загреба. На крају рата имао је чин старијег водника.

После рата остаје, као прерспективан, у ЈА када је упућен на школовање у СССР-у – Москву, у ваздухопловно училиште.

По завршетку школовања унапређен је у чин поручника да би службовао у више ваздухопловних гарнизона Сарајево, Љубљана, Краљево, Београд на дужностима наставника, органа безбедности, директора извоза наоружања и војне опреме (СДПР „Југоимпорт“), испоруку НВО и пружање помоћи ослободилачким покретима који се боре за независност у свету.

У току активне војне службе завршио је и школу за усавршавање радарске и ракетне специјалности, ваздухопловне елекртронике у САД и Вишу ваздухопловну академију.

Обављајући му поверене дужности, доста је путовао по свету, понајвише у несврстане земље. Дужност шефа групе за економско-техничке послове у СССР-у при Амбасади СФРЈ обављао је пет година, за период којим се ЈНА наоружавала савременим ратним средствима за све видове оружаних снага.

Поред редовних формацијских дужности обављао је и одговорне дужности у СКЈ. Био је члан Комитета СКЈ ССНО, председник Комитета војно-привредног сектора, члан опуномоћства СКЈ у СССР.

За заслуге у рату одликован је Орденом за храброст, Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Медаљом за храброст.

Поред наведених, за послератни период носилац је још 6 ордена и 7 медаља поред којих је Орден југословенске звезде на огрлици за сарадњу и рад са ослободилачким покретима.

Пензионисан је 1988. године у чину пуковника.

По пензионисању активно се укључио у борачку организацију СУБНОР. Сада се налази на дужности председника општинског одбора СУБНОР-а Савски венац, председника Секције бораца Прве пролетерске НОУ бригаде, члан је Градског одбора СУБНОР-а Београда и члан Председништва СУБНОР-а Србије и Комитета истог за међународне везе.

Зденко Дупланчић преминуо је у Београду 31. децембра 2020. године.