Поводом 9. маја Дана победе над нацизмом и фашизмом у Другом светском рату у организацији Одбора за неговање традиције Владе Србије у Народном позоришту одржана је Свечана академија.
Уз присуство бораца НОР-а, министара у Влади Србије, представника Војске Србије, председника Управних округа, градоначелника, дипломатског кора, представника цркава и традиционалних верских заједница био је обезбеђен и директан телевизијски пренос.
У име СУБНОР-а Србије у надахнутом говору обратио се председник СУБНОР-а Србије генерал-мајор Видосав Ковачевић.
Његов говор преносимо у целости:
„Поштовани борци НОР, поштовани саборци, другарице и другови, даме и господо, драги пријатељи,
Те давне 1941. године, српски народ је рекао историјско НЕ нацизму и фашизму, одазвао се позиву КПЈ и Јосипа Броза Тита – позиву за устанак и заједно са другим народима тадашње Југославије кренуо у борбу против окупатора, нацистичке Немачке, фашистичке Италије и њихових сателита.
У тој четворогодишњој народноослободилачкој борби српски народ је тешко страдао, највише у односу на све народе тадашње Југославије, али је на крају НОР стао у строј победника у Другом светском рату исто онако како су наши преци били у строју победника у Првом светском рату.
Са победом стигла је СЛОБОДА као највећа цивилизацијска вредност.
У том рату до тада невиђеном по броју учесника и зараћених страна, по броју ангажованих војних капацитета и у то време најсавременији убојних средстава, од пешадијских, артиљеријских, оклопних, ваздухопловних, као и употребљених, по први пут нуклеарних средстава бачених на Хирошиму и Нагасаки страдало је око 80 милиона војника и цивилних жртава, по чему је овај рат постао најкрвавији у историји човечанства.
У том рату побеђено је највеће зло 20. века које се звало нацизам и фашизам, победило је добро звано антифашизам, као вредност која одваја човека од нечовека, људе од нељуди.
Деценијама после 9. маја 1945. године, славили смо и величали ту победу Доброг над злом, славили смо ми у бившој заједничкој држави Југославији, славила је Европа, славило се у бившем Совјетском Савезу и у целом напредном свету и у том слављу где год оно било, јасно се знало и истицало ко су били окупатори, а ко се борио против окупатора, ко су били победници у Другом светском рату, а ко поражени и губитници, ко су били џелати а ко жртве, ко је спроводио геноцид и убијао народе другачије вере и националности, не само на бојном пољу, него и у страшним концентрационим логорима успостављеним широм Европе (Аушвиц, Треблинка, Бухенвалд, Дахау, Мтхаузен и бројни други) као и у окупираној Југославији, Јасеновац, Јадовно, Старо сајмиште, Бањица, Стара Градишка, Керестинац, Билећа, Сремска Митровица, Смедеревска Паланка, Црвени крст у Нишу, Раб, Паг.
У тој мрежи логора смрти провођено је систематско етничко чишћење и геноцид, коначке бројке никад нису избројане, а процењује се да је у тим логорима страдало од 9 до 11 милиона људи.
У окупираној Европи само је злочиначка творевина Независна Држава Хрватска имала специјалне логоре за децу у Сиску и Јастребарском у којима је уморено око 75.000 деце млађе од 14 година, српске, јеврејске и ромске националности.
Све је то писало и у тадашњим уџбеницима историје.
А онда долазе нека мрачна времена, крајем 80. и почетком 90. година, историјски још увек недовољно објашњена и критички промишљена, шта се стварно десило.
Наиме тих година долази до рушења Берлинског зида, чуда коме су се многи радовали, не схватајући да је то био чин рушења постојећег Међународног поретка који су силе победнице успоставиле после Другог светског рата.
Дешава се распад СССР, који својим пропадањем вуче у смрт и тадашњу СФРЈ, са историјске сцене одлазе два највећа бастиона антифашизма, укључујићи Европу која је још 1985. године престала да 9. мај слави као Дан победе над нацизмом и фашизмом, него 9. мај слави као Дан Европе.
После тога крећу приче о ревизији историје о Другом светском рату, како у Европи, тако и у региону, нажалост и код нас у Србији.
Поражене снаге и губитници гурају се у строј победника, они који су починили страшне злочине и геноцид у том рату над српским, јеврејским и ромским народима, чине све да трагове тих злочина сакрију и избришу, а све са циљем да се сакрије истина, ко су џелати и извршиоци тог страшног злочина, а ко су жртве и страдалници.
У региону, после 90 тих година појављују се неки нови историчари, који све више пишу о некаквом грађанском рату, прво у Хрватској, наводно био је то рат између домобрана и комуниста, са очитом намером да се сакрију страшни злочини усташа у НДХ, а онда и код нас у Србији све присутније тумачење о грађанском рату у коме су се борили четници против комуниста.
Све њих питам шта ћемо са необоривим историјским чињеницама које говоре да је на простору тадашње Југославије било ангажовано 3 групе немачких армија, 19 Корпуса и 70 немачких дивизија, којима је командовало 87 немачких генерала и адмирала, а ту су још 24 италијанске дивизије, плус мађарске и бугарске окупационе снаге и оружане снаге усташке НДХ, укупно на простору Југославије у Другом светском рату је ангажовано између 700. 000 до 800.000 непријатељских војника.
Ко се, дакле, у том четворогодишњем рату борио против ове огромне злочиначке војне машинерије?
Борили су се партизани и јединице НОВЈ, чији је однос снага у том НОР-у износио 1941. године, 8 према 1 у корист непријатеља, 1942. године 6 према један у корист непријатеља, 1943. године три према један, 1944. године два према један, да би на крају рата 1945. године однос снага био један према један, када су снаге НОВЈ од голоруког народа 1941. године нарасле до броја од 800.000 бораца 1945 године, сврстаних у 6 Армија, 14 Корпуса, 61 дивизију, 270 бригада, 9 пукова и 36 НОП одреда, под командом 63 генерала, са маршалом Титом на челу.
Све њих опет питам ко је учествовао, борио се, крварио и гинуо за ослобођење Скопља, Титограда, Сарајева, Београда, Загреба, Љубљане односно тадашње Југославије од окупатора.
Борили се партизани и јединице НОВЈ, крајем рата потпомогнуте борцима славне Црвене Армије.
Неоспорна је чињеница да је међу припадницима НОВЈ на крају рата било скоро 90 посто Срба који су на својим плећима, својом борбом и херојством донели победу у Другом светском рату.
Ми у СУБНОР-у Србије стално истичемо и то и данас понављамо на овај велики празник Дан победе, Срби који су се борили на Кадињачи, Неретви, Сутјесци, у Дрвару, у чувеним биткама у Пријепољу и на Батини, Банији и Лици, на Козари, у ослобођењу Србије, као и на Сремском фронту су синови очева који су се борили на Церу, Колубари, Кајмачклану и у пробоју Солунског фронта.
Ми који смо учествовали у борби против НАТО агресора 1999. године смо синови наших бораца из НОР, ми смо и унуци наших дедова који су се борили у Балкаснким и Првом светском рату и праунуци наших чукун дедова који су се борили у српско турским ратовима, и у свим ослободоличким ратовима које је Србија водила.
Само таквим промишљањем и деловањем у будућности бићемо достојни својих предака, који су се увек само борили за правду и Слободу и тако увек били на правој – победничкој страни историје.
Поштујући нашу историју и традицију СУБНОР Србије је на својој седници 2020. године донео историјску одлуку да после седам деценија промени назив наше организације, уместо Савез удружења бораца Народноослободилачког рата, данас носимо име Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије, чувајући културу сећања на све ослободилачке ратове Србије.
У томе смо имали подршку, пре свега председника Србије Александра Вучића, Владе Србије, и нашег ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка питања, уз чију помоћ смо постали, после више деценија, и веома уважени чланови Европске федерације антифашиста, и Светске федерације ветерана.
Са новим именом, новим идејама и енергијом, васпитавани и задојени храбрим делима наших предака, крећемо у сусрет обележавању овогодишњих великих јубилеја наше славне прошлости; 80 година ослобођења највећег дела Србије и Београда у Другом светском рату, 110 година од чувених и највећих победа српске војске на Церу и Колубари у Првом светском рату, уз 220. годишњицу Првог српског устанка, обележену у фебруару ове године.
Нека је вечна слава и хвала погинулим борцима у НОР-у, као и палим борцима у свим ослободилачким ратовима Србије.
фото: printskrin RTS